„ŽIVOM ČOVEKU LJUBAV MOŽEŠ DA PRUŽIŠ NA MNOGO NAČINA, A UPOKOJENIMA NA SAMO JEDAN“: Opomena starca Visariona o onome što većina prećuti

Mnogi ljudi u sebi nose tihu tugu za onima koji više nisu među živima. Sećanja vremenom blede, svakodnevne obaveze potiskuju uspomene, a pitanje kako sačuvati vezu sa upokojenim bližnjima često ostaje bez odgovora. Upravo na tu unutrašnju tišinu odgovara snažna pouka starca Visariona, koja podseća da ljubav ne prestaje odlaskom iz ovog života, već poprima drugi oblik.

– Živom čoveku ljubav možeš da pružiš na mnogo načina. Upokojenima na samo jedan: zagrli ih jako i celivaj ih svojom molitvom. Čovek u ovom svetu ima mnogo uteha, a upokojeni samo jednu našu molitvu. Molitva za nekoga pokazuje koliko smo ga zaista voleli. U našoj krvi su nebrojeni preci, i sa njima je deo nas otišao Bogu. U nama su i oni čija krv ne teče u nama, ali teče ljubav i sveto sećanje. Ne zaboravite deo sebe koji je otišao Bogu. Njima su naše molitve i ljubav potrebne u velikoj meri. Molite se za upokojene. Molitve za upokojene prihvataju anđeli i svetitelji, i one se uzdižu kao tamjan pred Božijim prestolom. Dajte im svoju ljubav, jer će i vama ona jednog dana biti potrebna“, govorio je starac Visarion, jeromonah grčkog manastira Agaton.

U pravoslavnoj tradiciji molitva za upokojene nije samo izraz poštovanja prema precima i bližnjima, već i čin ljubavi koji prevazilazi granice ovozemaljskog života. Reči starca Visariona podsećaju da čovek ne gubi vezu sa onima koje je voleo, već je nastavlja kroz molitvu, sećanje i veru da ljubav ne prestaje smrću.

U nekoliko jednostavnih, ali snažnih rečenica sažeta je jedna velika istina: ono što nismo stigli da kažemo ili učinimo za svoje bližnje, ne nestaje, već se može preneti kroz iskrenu molitvu za njihove duše.

Svetogorski duhovnik objasnio je da, kada se reči pretvore u teret, treba posegnuti za jednostavnost koja razbija strah i vraća mir u molitvu.

U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.

Misao velikog srpskog duhovnika i svetitelja nudi oštro upozorenje šta se zapravo dešava kada čovek prestane da deluje.

Veliki pravoslavni duhovnik upozoravao je da najveća opasnost ne dolazi od tuđe osude, već od trenutka kada čovek počne da utišava istinu u sebi zarad prihvatanja okoline.