ČOVEK IZMEĐU ZEMALJSKOG I BOŽJEG SUDA: Vladika Nikolaj upozorava da ljudi često pogreše u onome što nazivaju istinom

U jednoj od vizija koje prenosi Druga knjiga o Makavejima, pred Judu Makaveja staje slika koja ne pripada svakodnevnom iskustvu, već otvara pogled u stvarnost koja se ne vidi očima. Među likovima koji mu se ukazuju, posebno se izdvaja prorok Jeremija, obasjan slavom koja ne zavisi od zemaljskih sudova ni ljudskih sećanja.

Pozivaljući se na ovu starozavetnu sliku, vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za petak 7. sedmice po Vaskrsu, ukazuje na to da onaj koji je u svom zemaljskom životu bio odbačen, osporavan i stradao kao „nepoželjan glas“, ovde se prepoznaje kao „bratoljubac“, kao onaj koji se pred Bogom moli za svoj narod i grad. Taj preokret između onoga kako ga vide ljudi i onoga kako ga vidi nebo nosi u sebi tihu, ali snažnu poruku o pravdi koja ne staje na ljudskim presudama.

Beseda o javljanju proroka Jeremije iz onoga sveta

Potom se javi drugi jedan muž, divan sedinom i slavom, okolo Njega neki čudni i velikolepni oreol. Odgovori Onija i reče: ovo je bratoljubac, koji se mnogo moli za ljude i za sveti grad, Jeremija Božji prorok. (II Makav. 15, 13–20)

Ovo je viđenje koje vide hrabri Juda Makavej. Prvo mu se javi iz onoga sveta Onija arhijerej, a potom sveti prorok Jeremija. Kao što Mojsej i Ilija behu viđeni u slavi od apostola na Gori Tavorskoj, tako nekad Juda Makavej vide u slavi proroka Jeremiju. Ni pre Hrista Vaskrslog, dakle, Bog milostivi nije ostavljao ljude bez svedočanstva o životu posle smrti. U hrišćanskom vremenu, pak, ta svedočanstva su bez broja i bez kraja. Ko i posle svega toga sumnja u život posle smrti, taj stoji pod prokletstvom svoga greha kao pod grobnom pločom. I kao što mrtve stvari ne mogu da vide svetlost dana, tako ni on ne može da vidi život koji jeste i kome nema kraja.

No pogledajte, kakvom je slavom uvenčan prorok Jeremija u onome životu! Divan sedinom i slavom! Oko njega neka neopisana otmenost, neki svetli oreol, neka neiskazana prijatnost i krasota. On koji je bivao vučen i tučen od ljudi kojima je saopštavao volju Božju, i koji je bio sužanj u tamnici, i mučenik u smradnoj rupi, i koji je kao laža ismevan, i kao izdajnik suđen, i najzad kao prestupnik kamenjem ubijen! No jedan je sud grešnički, a drugi je sud Božji. Najponiženiji među ljudima postao je kod Boga uvenčan slavom anđelskom.

I još pogledajte kako nebo naziva onoga koga je zemlja nazvala lažom, izdajnikom i prestupnikom! Bratoljubac – tako ga naziva nebo. Bratoljubac koji se mnogo moli za ljude. Vidite, najzad, kako se svetitelji na nebesima mnogo mole Bogu za nas! Ne spavajući, oni se mole za nas kada spavamo; ne jedući, oni se za nas mole kada jedemo i prejedamo se; ne grešeći, oni se mole za nas kada grešimo.

O, braćo, zastidimo se pred tolikim našim iskrenim prijateljima. Zastidimo se, zastidimo se od tolikih svetiteljskih molitava za nas, i pridružimo se molitvama njihovim. Gospode prečudni, oprosti nam grešnu lenjost i tupost našu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

U besedi za subotu 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako svet često odbacuje one koji upozoravaju, opominju i pozivaju na duhovnu promenu, ali i zašto upravo takvi ostavljaju najdublji trag kroz vreme.

U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.

U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 7. sedmice po Vaskrsu, tumače se reči proroka Jeremije o pravednom potomku Davidovog roda.

U tumačenju proročanstva proroka Jeremije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega se zlo ne može pobediti silom i šta je potrebno da bi se čovek zaista promenio.