ZIMSKI I LETNJI SVECI: Zašto neki svetitelji imaju dva datuma

Mnogi u Srbiji znaju kada je zimski Sveti Nikola, ali se svake godine iznenade kada u maju čuju da je stigao i „letnji“. Slično je i sa Svetim Savom, Svetom Petkom ili Aranđelovdanom. U narodu su odavno odomaćeni izrazi „zimski“ i „letnji“ sveci, iako Crkva te praznike ne deli prema godišnjim dobima, već prema događajima iz života svetitelja.

Iza tih datuma krije se slojevita priča o stradanju, moštima, seobama, velikim istorijskim preokretima i načinu na koji je narod vekovima čuvao veru.

Kako su nastali „zimski“ i „letnji“ praznici svetitelja

U pravoslavnoj tradiciji jedan svetitelj može imati više praznika tokom godine. Najčešće je jedan datum posvećen danu njegovog upokojenja, odnosno trenutku kada se svetitelj „prestavio Gospodu“, dok drugi obeležava prenos moštiju, njihovo otkrivanje ili neko veliko čudo povezano sa njim. Upravo zbog toga nastali su praznici koje narod naziva „letnjim“ i „zimskim“ svecima.

Najpoznatiji primer je Sveti Nikola. Njegov „zimski“ praznik obeležava se 19. decembra, na dan upokojenja svetitelja, dok se 22. maja slavi prenos njegovih moštiju iz Mire Likijske u Bari u Italiji. Taj drugi praznik u narodu je poznat kao letnji Sveti Nikola.

Zašto je letnji Sveti Nikola podjednako važan kao zimski

Crkveni izvori navode da su mošti mnogih svetitelja kroz istoriju prenošene zbog ratova, opasnosti od skrnavljenja ili želje vernika da ih sačuvaju. Takvi događaji nisu doživljavani kao obični istorijski detalji, već kao važni trenuci za čitavu Crkvu, pa su zato dobili svoje mesto u kalendaru. Zbog toga pojedini svetitelji imaju više prazničnih dana, a svaki od njih nosi posebno značenje.

Tako Sveti Sava ima praznik 27. januara, kada se obeležava njegovo upokojenje u Trnovu, ali i datum posvećen prenosu njegovih moštiju u manastir Mileševu. I Sveta Petka ima više praznika povezanih sa prenosom moštiju i njihovim dugim putovanjem kroz Balkan i Vizantiju.

Narod je, međutim, kroz vekove uglavnom prihvatio jedan datum koji je postao krsna slava ili veliki porodični praznik. Razlozi za to nisu bili samo verski, već i životni. Zimski praznici lakše su okupljali porodicu jer su poljski radovi bili završeni, ljudi su više vremena provodili kod kuće, a slavska trpeza postajala je deo porodične svakodnevice. Letnji praznici često su padali u vreme rada u polju, putovanja i velikih vrućina, pa su ostajali manje prisutni u narodnim običajima.

Šta zapravo obeležava Aranđelovdan u julu, a šta u novembru

Zato danas gotovo svako zna za zimskog Svetog Nikolu, dok letnji često prolazi tiše, iako je u crkvenom kalendaru podjednako važan praznik. Slično je i sa drugim svetiteljima čiji su „drugi“ praznici ostali više prisutni u bogosluženju nego u svakodnevnom narodnom životu.

Posebnu nedoumicu među vernicima izaziva i Aranđelovdan. Mnogi govore o „letnjem“ i „zimskom“ Aranđelovdanu, ali Crkva objašnjava da to nisu isti praznici sa dva datuma, već dva različita događaja posvećena Svetom arhangelu Mihailu i nebeskim silama. Zimski Aranđelovdan, u novembru, posvećen je Saboru Svetog arhangela Mihaila, dok letnji praznik u julu podseća na čudo Svetog arhangela Mihaila u Honi.

Upravo tu se vidi razlika između narodnog govora i crkvenog tumačenja. Narod često koristi jednostavne nazive kako bi razlikovao praznike, dok crkvena tradicija svaki datum vezuje za tačno određeni događaj.

Zbog čega je narod vekovima više slavio zimske praznike

Teolozi podsećaju da u pravoslavlju svetitelj nije vezan samo za jedan dan u godini. Njegovo prisustvo u životu Crkve traje tokom cele godine kroz molitve, bogosluženja, akatiste i praznike povezane sa njegovim životom i delima. Zato dva datuma ne znače „dva sveca“, već dva različita događaja kroz koja Crkva čuva uspomenu na jednog istog svetitelja.

U srpskoj tradiciji ti praznici ostali su spoj istorije, vere i narodnog pamćenja. Negde su postali velike slave uz slavski kolač i okupljanje porodice, a negde tek tihi pomen u crkvenom kalendaru. Ipak, iza svakog „zimskog“ i „letnjeg“ sveca stoji ista ideja da se život svetitelja ne pamti samo po danu upokojenja, već i po tragu koji je ostavio među ljudima i u vremenu koje je usledilo posle njega.

U kratkim poukama blaženopočivšeg patrijarha srpskog sabrana je cela jevanđelska mera života, koja jasno razdvaja istinsko svedočenje od praznog izgovaranja i podseća šta će na kraju zaista biti važno.

Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.

Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.

Posedovanje moštiju Svetog Nikole bio je negovan san ne samo stanovnika Barija, već i njihovih večitih rivala na moru – Mlečana, Đenovljana i stanovnika Amalfija