Srpska pravoslavna crkva ove godine Duhovske, odnosno Velike letnje zadušnice, kako se u narodu nazivaju, obeležava u subotu, 30. maja, dan kada se vernici posebno sećaju svojih upokojenih i za njih upućuju molitve.
U narodnoj tradiciji zadušnice su mnogo više od običnog odlaska na groblje. To su dani kada porodice obilaze grobove predaka, pale sveće, uređuju humke i, bez mnogo reči, obnavljaju vezu sa onima kojih više nema na ovom svetu. U pravoslavlju, međutim, smisao zadušnica nije samo u sećanju, već prvenstveno u molitvi za pokoj duše.
Crkva se tokom cele godine moli za upokojene, naročito subotama, koje su još od ranih hrišćanskih vremena posvećene mrtvima. Posebno mesto imaju druga, treća i četvrta subota Vaskršnjeg posta, ali postoje i posebni dani u crkvenom kalendaru koji su namenjeni zajedničkom pomenu svih upokojenih vernika. Ti dani nazivaju se zadušnice i uvek padaju u subotu.
Duhovske zadušnice u crkvenom kalendaru nemaju fiksan datum i poznate su i kao letnje zadušnice jer dolaze uoči praznika Duhova, odnosno Silaska Svetog Duha na apostole. Toga dana Crkva vrši pomen „od veka usopšim blagočastivim hrišćanima“, moleći se za sve preminule, bez obzira na to gde su živeli, stradali ili skončali. U molitvama se pominju svi: od careva i arhijereja do običnih ljudi, monaha, roditelja, dece i predaka „od Adama do danas“.
Šta je potrebno pripremiti?
U mnogim krajevima Srbije običaj je da porodice rano ujutru odlaze na liturgiju i parastos. Kako navodi portal prijateljbozji.com, sveštenik tada preliva vinom žito, odnosno koljivo, simbol vaskrsenja i večnog života. Nakon službe odlazi se na groblja, gde se pale sveće i uređuju grobovi, dok sveštenici kade i čitaju molitve za pokoj duša.
Zbog toga je potrebno na vreme pripremiti žito za koljivo, vino i sveće. U različitim krajevima, povodom zadušnica priprema se i hrana, ali to nije deo crkvenog učenja, već deo narodne tradicije.
Iako su groblja tih dana puna ljudi, suština praznika nije u spoljašnjem običaju, već u veri da molitva živih može biti uteha upokojenima. Zato Crkva naglašava i važnost milostinje. Veruje se da je dobro tog dana pomoći siromašnima, podeliti hranu ili dati prilog onima kojima je potreban, kao delo ljubavi i sećanja na preminule.
Za mnoge porodice u Srbiji Duhovske zadušnice ostaju jedan od retkih trenutaka kada se cela familija okuplja oko grobova predaka. U vremenu brzog života i udaljavanja od običaja, taj dan podseća da sećanje nije samo uspomena, već i deo identiteta, porodične priče i vere da ljubav prema bližnjima ne prestaje smrću.
Praznici Vaznesenje Hristovo i Silazak Duha Svetoga pripadaju istom vaskršnjem krugu i njihov datum uvek zavisi od praznika Vaskrsenja Hristovog
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka ostavio je snažnu poruku vernicima kako da u srce prime blagodat i smisao ovog svetog dana.
POGLEDAJTE JOŠ:
OD NEDELJE SE KOMPLETNO ZATVARA OVAJ DEO SRBIJE! Pre nego što krenete na put proverite sve informacije!
HOROR KOD PRIJEPOLJA: Mašina ubila radnika!
NAJGORE BI BILO DA NAS SVI VOLE, EVO ZBOG ČEGA: Jeromonah Serafim Rouz objasnio zašto bi to bilo ozbiljno upozorenje