NE MISLITE STALNO NA PROŠLOST – TO JE OPASNO: Arhimandrit Sava objašnjava kako neki ljudi sami sebe sputavaju

Dela svetih apostola, začalo 47 (23,1-11)

1. A Pavle uperi pogled na Sinedrion i reče: „Ljudi braćo, ja sam sa svom dobrom savesti živeo pred Bogom do samog ovog dana.“  2. A prvosveštenik Ananija zapovedi onima što stajahu do njega da ga biju po ustima.  3. Tada mu reče Pavle: „Tebe će Bog biti, zide okrečeni! I ti sediš te mi sudiš po zakonu, a nasuprot zakonu zapovedaš da me biju!“  4. A oni što stajahu unaokolo rekoše: „Zar prvosveštenika Božjega vređaš?“ 

5. A Pavle reče: „Ne znadoh, braćo, da je prvosveštenik; jer je pisano: ‘Ne govori zlo starešini naroda tvojega.’“  6. A Pavle shvativši da je jedan deo sadukeja a drugi fariseja, povika u Sinedrionu: „Ljudi braćo, ja sam farisej, sin farisejev, za nadu i za vaskrsenje mrtvih meni se sudi.“  7. A kad on ovo reče nastade raspra među farisejima i sadukejima, i razdeli se narod.  8. Jer sadukeji govore da nema vaskrsenja, ni anđela, ni duha, a fariseji priznaju oboje. 

9. I nastade velika vika i ustavši književnici od strane fariseja prepirahu se govoreći: „Nikakvo zlo ne nalazimo na ovome čoveku; ako li mu pak govori duh ili anđeo, ne ratujmo protiv Boga.“  10. A kada nastade velika svađa, pobojavši se zapovednik da Pavla ne rastrgnu, zapovedi da siđu vojnici i da ga otrgnu od njih i odvedu u logor.  11. A iduće noći stade Gospod pred njega i reče: „Budi hrabar, Pavle, jer kao što si svedočio za mene u Jerusalimu, tako ti valja i u Rimu svedočiti.“

Jevanđelje po Jovanu, 54. zač. (16,15-23)

15. „Sve što ima Otac moje je, zato rekoh da će od mog uzeti, i javiti vam.  16. Još malo, i nećete me videti, i opet malo i ugledaćete me, jer ja idem Ocu.“  17. Tada neki od učenika njegovih rekoše među sobom: „Šta je to što nam kaže: ‘Još malo, i nećete me videti, i opet malo i ugledaćete me;’ i: ‘Ja idem Ocu?’“  18. Govorahu, dakle: „Šta je to što kaže: ‘Malo?’ Ne znamo šta govori.“  19. A Isus razume da htedoše da ga pitaju, pa im reče: „Zato li se zapitkujete među sobom, što rekoh: ‘Još malo, i nećete me videti, i opet malo, i ugledaćete me.’ 

20. Zaista, zaista vam kažem da ćete vi zaplakati i zaridati, a svet će se radovati; i vi ćete žalosni biti, ali će se vaša žalost okrenuti na radost.  21. Žena kad rađa trpi muku, jer dođe čas njezin; a kada rodi dete, više se ne opominje žalosti, zbog radosti što se rodi čovek na svet.  22. I vi, dakle, imate sada žalost; ali ću vas opet videti, i radovaće se srce vaše, i radost vašu niko neće uzeti od vas.  23. I u onaj dan nećete me pitati ništa.“23. „Zaista, zaista vam kažem da što god zaištete od Oca u ime moje, daće vam.“

U svojoj knjizi „Lestvica“ svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.

Pouka svetogorskog monaha razbija uverenje da su sveta mesta ključ duhovne promene i jasno pokazuje zašto se i pad i uzdizanje dešavaju tamo gde već jesmo — u svakodnevnim odlukama i načinu života.

Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?

Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.