Dok se društvo sve češće deli, a čovek ostaje usamljen uprkos stalnoj povezanosti sa svetom, beseda mitropolita šumadijskog Jovana u Mirosaljcima zazvučala je kao poziv na povratak veri, zajedništvu i čoveku. Na praznik Svetih otaca Prvog vaseljenskog sabora iz hrama Svetog Nikolaja nisu se čule samo teološke pouke, već i reči koje su mnogi doživeli kao opomenu savremenom vremenu.
Uz sasluženje sveštenstva i pojanje Srbskih pravoslavnih pojaca iz Beograda, mitropolit Jovan govorio je o Liturgiji kao temelju hrišćanskog života i mestu susreta čoveka sa Bogom.
– Ako Liturgija nije u središtu našeg života, naš je život promašen. Sve što ne izvire iz Liturgije i ne uvire u Liturgiju ne može se nazvati hrišćanskim životom – poručio je vladika, naglasivši da upravo Liturgija čuva i održava svet.
Podsećajući na značaj Prvog vaseljenskog sabora, na kojem je potvrđena vera u Hrista kao Boga i Spasitelja, mitropolit je rekao da čovek i danas često luta, tražeći oslonac tamo gde ga ne može pronaći.
– Istina je jedna, Gospod naš Isus Hristos. Druge istine nema – istakao je, upozorivši da se bez Hrista lako prihvataju „lažni spasitelji“ i prolazne ideologije.
Čovek nije stvoren da bude sam
Poseban deo besede bio je posvećen odnosu među ljudima. Vladika Jovan podsetio je da pravoslavlje čoveka ne posmatra kao pojedinca odvojenog od drugih, već kao biće pozvano na zajednicu i ljubav.
– Sveti oci su govorili da vide Boga kada vide lice svoga brata – rekao je mitropolit, dodajući da se vera potvrđuje delima, a ne velikim rečima.
Govoreći o savremenom čoveku, upozorio je na opasnost zatvaranja u sebe i gubitka osećaja odgovornosti prema drugima.
– Grdno se zavaravamo ako mislimo da se možemo sami spasiti. Ne spasavamo se sami, već kroz zajednicu. Ta zajednica je Crkva, Telo Hristovo – naglasio je.
Jedan od najupečatljivijih delova besede odnosio se na pitanje kakav život čovek bira da živi. Citirajući Svetog Serafima Sarovskog, mitropolit Jovan podsetio je da se lično duhovno uzdizanje nikada ne tiče samo pojedinca.
– Sveti Serafim Sarovski govorio je da, kada se mi spasavamo, spasava se hiljadu ljudi oko nas – rekao je vladika, nastavljajući snažnom porukom o dostojanstvu čoveka i odgovornosti koju nosi sloboda.
Razlika između živeti i životinjariti
– Ogromna je razlika između živeti i životinjariti. Beslovesni stvorovi životinjare. Čovek ili živi ili ne živi, ili je hrišćanin ili nije hrišćanin, ili je čovek ili nečovek. Moramo biti odlučni kada određujemo kakav ćemo život živeti. Za onoga ko ne živi ispravno naš narod kaže da životinjari. Naš narod ceni kada je neko čovek i čovekom naziva dobre i ispravne ljude. Čovek podrazumeva Božijeg čoveka. Za onoga koji nije Božiji kaže se samo: „onaj“, bez imena – upozorio je mitropolit.
Posebnu pažnju privukle su njegove reči da čovek bez vere i duhovnog identiteta lako izgubi i svest o sebi.
– Može li čovek da živi bez imena? Može li čovek da živi bez svog identiteta? – zapitao je vladika, dodajući da su vera i poverenje u Boga temelj svakog istinskog ljudskog odnosa.
Bog čoveka ne menja silom
U nastavku besede preneo je i razgovor sa jednim francuskim teologom.
– Pitao sam ga da li Bog veruje u nekoga. Odgovorio mi je da i Bog veruje u čoveka. Bog veruje da mi možemo da se popravimo – rekao je mitropolit, naglašavajući da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
– Bog u rukama nema batinu, već ljubav. Ljubavlju nas priziva na popravku i ispravku – poručio je.
Govoreći o ljubavi kao suštini hrišćanskog života, mitropolit Jovan podsetio je da ona nije emocija ni parola, već žrtva, smirenje i spremnost da se nosi teret drugoga.
– Ljubav sve pobeđuje. Vere će nestati i nade, ali ljubav nikad ne prestaje – rekao je, navodeći primer majke koja bez umora bdije nad detetom upravo zato što je nosi ljubav.
Sloboda traži odgovornost
Mitropolit je govorio i o slobodi čoveka, ističući da vera nema smisla bez slobodnog izbora.
– Nikoga Bog ne primorava da veruje u njega. On je sloboda. Stvorio je i nas slobodne – kazao je, podsetivši da sloboda podrazumeva i odgovornost za sopstvene postupke.
Na kraju liturgije pozvao je vernike da ostanu čvrsti u pravoslavnoj veri, da čitaju Jevanđelje i da ga ne drže samo kao ukras u domu, već kao putokaz kroz život.
Beseda na liturgiji u Mirosaljcima ostavila je snažan utisak upravo zato što nije govorila samo o veri u crkvenom smislu, već o čoveku današnjice, njegovim strahovima, lutanjima, usamljenosti i potrebi da ponovo pronađe smisao u zajednici, ljubavi i veri.
Tokom liturgije u Kragujevcu mitropolit šumadijski govorio o suštini pokajanja i upozorio da istinsko obraćenje ne počinje rečima, već promenom misli, želja i čitavog načina života, bez čega nema ni spasenja.
Na liturgiji pređeosvećenih darova u Manastiru Tresije, mitropolit šumadijski govorio o pričešću kao stvarnom susretu sa Bogom, značaju praštanja i postu kao putu ka unutrašnjem preobražaju.
U crkvi Svete Petke, pred mnoštvom vernika, mitropolit šumadijski govorio o veri kao ličnom susretu sa Bogom i upozorio da bez istine nema ni mira ni izlaza iz očaja.
U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
POGLEDAJTE JOŠ:
ORDEN ČELIČNOG PRIJATELJSTVA: U najtežim vremenima moćna Kina ostaje prijatelj Srbije
VANREDNO U ČAČKU! ZABRANJENA upotreba vode posle HAVARIJE na Rzavu, evo do kada će mere trajati!
LEKOVI IZ PRIRODE, KUBANSKA I RUSKA MEDICINA – u današnjoj emisiji “NI 5 NI 6” od 16.00