Svetitelj Ignjatije (Brjančaninov) jedan je od najpoznatijih duhovnih pisaca XIX veka. Rođen kao plemić plemić, on je sjajno završio Vojno-inženjersku školu, ali je u dvadesetoj godini otišao u manastir. Bio je iguman Trojice-Sergijeve pustinje kod Sankt Peterburga, a zatim episkop stavropoljski i kavkaski. U svojim delima svetitelj je posvećivao veliku pažnju molitvi i molitvenim tehnikama. Kako naučiti da se moli tako da se molitva ne rasejava, nego da dostiže cilj? Evo nekoliko saveta.
1. Molitva bez pažnje je praznoslovlje
Čitanje molitava bez pažnje ne samo da je beskorisno, već je i uvredljivo za Boga, kaže svetitelj.
– Duša svih podviga o Gospodu jeste pažnja. Bez pažnje svi ti podvizi su besplodni, mrtvi. Onaj koji želi da se spase mora tako da se ustroji da može da čuva pažnju prema sebi ne samo u usamljenosti, nego i u samoj rasejanosti u koju ga ponekad, protiv volje, uvlače okolnosti. Strah Božiji neka pretegne na terazijama srca sva druga osećanja: tada će biti lako čuvati pažnju prema sebi, i u ćelijskom bezmolviju, i usred šuma koji ga sa svih strana okružuje – govorio je Sveti Ignjatije Brjančaninov, piše portal foma.ru.
2. Započni dan sa Bogom, pre nego što išta uđe u um
Većina nas se budi sa mislima o poslovima, problemima, planovima i vestima. Svetitelj Ignjatije predlaže obrnut poredak: najpre – pažnja ka Bogu, pa tek onda ka svetu. Ako se učini obrnuto, dan će proći u užurbanosti.
– Probudivši se, u vidu očekivanog probuđenja svih ljudi iz mrtvih, upravi misli ka Bogu, prinesi Bogu u žrtvu prvine pomisli uma, koji još nije primio na sebe nikakve sujete utiske. Sa tihošću, vrlo oprezno, ispunivši sve što je telu potrebno nakon ustajanja iz sna, pročitaj uobičajeno molitveno pravilo, starajući se ne toliko o količini molitvoslovlja, koliko o njegovom kvalitetu, to jest da ono bude savršeno sa pažnjom.
3. Ne dopusti umu da luta kuda god stigne
Rasejanost tokom molitve je uobičajena stvar. Za borbu protiv nje svetitelj predlaže posebnu tehniku „zatvaranja uma“.
„Izgovaraj reči molitve polako; ne dopuštaj umu da luta svuda, nego ga zatvaraj u reči molitve. Uzak je i žalostan taj put za um koji je navikao da slobodno luta po vaseljeni, ali taj put vodi ka pažnji. Ko okusi veliku korist pažnje, taj će zavoleli da usko stisne um na putu koji vodi ka blaženoj pažnji.“
4. Nikakve „slike“ u glavi! Čak ni pobožne
Molitva nije fantazija, nego susret sa Onim koji je neopisiv, naglašava vladika Ignjatije. Čovek koji se tokom molitve prepušta mašti postepeno počinje da se klanja sopstvenim izmišljotinama, a ne Bogu.
– Um za vreme molitve treba imati i sa svom pažnjom čuvati bezobličnim, odbacujući sve oblike koji se crtaju u sposobnosti mašte, jer um u molitvi stoji pred nevidljivim Bogom, Koga nije moguće predstaviti nijednim materijalnim obrazom. Obrazi, ako ih um dopusti u molitvi, postaće neprobojna zavesa, zid između uma i Boga.
5. Tajna „uspeha“ u molitvi
Dokle god držiš zlo prema nekome, ne stojiš pred Bogom, nego pred svojom uvredom. Svetitelj je ovde beskompromisan (kao i samo Jevanđelje i Sveti Oci).
– Praštanje svih, bez izuzetka, uvreda, i najtežih – neophodan je uslov uspeha u molitvi. Kada stojite na molitvi, opraštajte ako šta imate protiv koga, da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama sagrešenja vaša; ako li vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti vaša sagrešenja, zapoveda Spasitelj. „Molitve zlopamtivih – sejanje na kamenu“, rekao je Prepodobni Isak Sirin.
6. Ne traži u molitvi nasladu – traži pokajanje
Savremeni čovek često u molitvi traži „resurs“, „mir“ i „utehu“. Svetitelj kaže: ne traži to, nego istinu o sebi.
– Ne traži u molitvi naslade: one nikako nisu svojstvene grešniku. Želja grešnika da oseti nasladu jeste već samoobmana. Traži da oživi tvoje mrtvo, okamenjeno srce, da se otvori za osećanje svoje grešnosti, svog pada, svoje ništavnosti, da ih vidi, da ih sa samopožrtvovanjem prizna. Tada će se u tebi javiti istinski plod molitve, istinsko pokajanje.
7. Višak „duhovne hrane“ vodi u uninije
Bolje je moliti se malo, ali često, podseća svetitelj.
-Ne treba opterećivati um preteranim čitanjem molitava i Pisma, niti treba ostavljati svoje obaveze radi neumerenog upražnjavanja molitvom i čitanjem. Kao što prekomerno uzimanje hrane narušava i slabi želudac, tako i neumereno uzimanje duhovne hrane slabi um, stvara u njemu odvratnost prema pobožnim vežbama i navodi ga na uninije. Za početnike sveti Oci predlažu česte molitve, ali kratkotrajne.
8. Pažnja – ne samo napor, nego i dar
Može se učiniti da pažnja u potpunosti zavisi od naše volje. Ali to nije tako. Ljudski napor je neophodan, ali istinska, postojana pažnja dolazi samo kao dar blagodati. I taj dar treba moliti sa trpljenjem.
– Pažnja je prvobitni dar božanske blagodati, koji se daje onome koji se trudi i strpljivo strada u molitvenom podvigu. Blagodatnoj pažnji mora prethoditi sopstveni napor ka pažnji, ovo poslednje treba da bude delatno svedočanstvo iskrene želje da se prvo primi. Sopstvena pažnja biva uznemiravana pomislima i maštanjima, koleba se od njih; blagodatna je ispunjena čvrstinom.
Ove savete dao je čoveka koji ih je proverio na sopstvenom iskustvu. Međutim, on istovremeno svedoči da je za njihovo ostvarenje u životu potreban značajan duhovni trud. Svetitelj daje savete kako se boriti sa rasejanošću i kako se moliti pažljivo, ali nikada ne kaže: „Meni to odlično ide“. Naprotiv, u njegovim pismima više puta se čuje trezveno samoosuđivanje: „Želeo bih neprestano da gledam svoje grehe i da plačem zbog njih; ali kradu me i pomračuju zaborav, rasejanost, moja nemarnost!“
Ipak, na kraju života on zadobija onu radost koja je jedan od plodova molitve: „Videvši mnoge talase kroz koje je duša moja preplivala, videvši opasna mesta kroz koja je prošla moja lađa, radujem se nevoljno.“ To znači da su saveti „delovali“. Ne direktnim i bezgrešnim putem, niti bez odstupanja od ispravnog kursa, ali njegov životni brod je ušao u pristanište koje mu je bilo namenjeno. Da Bog da da se i sa nama dogodi isto.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
POGLEDAJTE JOŠ:
OBEZBEĐENJE HITNO PREKINULO PROGRAM ZBOG PODIVLJALE MAJE MARINKOVIĆ: Na korak do neviđenog haosa, Stanija vrišti na sav glas!
Ljaljić podvukao crtu: Partizan je doživeo veliki neuspeh… Česte promene trenera greška!
„DOSTA NAM JE!“ Bivša Trampova saveznica mu BRUTALNO ZAPRETILA zbog Irana, ovo mu se nikako neće dopasti!