Sutra pravoslavni vernici proslavljaju Đurđevdan, dan posvećen Svetom velikomučeniku Georgiju, jednom od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu.
Kao krsna slava, Đurđevdan zauzima posebno mesto u srpskom narodu i ubraja se među najrasprostranjenije slave, koje se obeležavaju u duhu vere, molitve i sabranja porodice.
Crkva nas na ovaj dan podseća na stradanje Svetog Georgija, koji je, postradavši za Hrista, posvedočio veru i ostao primer nepokolebljive odanosti Bogu. Upravo zato, suština proslave nije u spoljašnjem, već u unutrašnjem – u molitvenom sećanju na svetitelja, u osvećenju doma i u sabiranju oko slavske sveće, kolača i žita.
Ipak, kako ove godine Đurđevdan pada u sredu, koja je po pravoslavnom poretku posni dan, među vernicima se ponovo otvara pitanje načina proslave. Po učenju Crkve, sreda i petak su dani posta tokom cele godine (izuzev trapavih sedmica), te se i krsna slava koja padne u te dane obeležava posno.
Sveštenstvo jasno ukazuje da nema dileme kada je u pitanju crkveno pravilo – post se ne ukida zbog slave. Trpeza, kao sporedni deo proslave, treba da bude u skladu sa danom u kome se slava obeležava. Drugim rečima, ako slava pada u posni dan, i slavska trpeza treba da bude posna.
Na to ukazuje i sveštenik Ivan Cvetković za sajt religija.rs.
– Zaista ne znam zašto uopšte o tome komentarišemo. Crkva je propisala, izuzimajući Trapave sedmice, da se sredom i petkom posti i nije mi jasno zašto se takva pitanja pokreću, kada slave padaju sredom i petkom – istakao je na samom početku razgovara otac Ivan.
Ipak, u narodu su prisutna i drugačija shvatanja, pa se pojedini domaćini odlučuju za mrsnu trpezu, pozivajući se na običaj i gostoprimstvo.
– Nije ovde u pitanju hrana, niko ne kaže da je mrsna hrana loša, ako ćemo realno, na najveće hrišćanske praznike, kao što su Vaskrs i Božić, se mrsi. Pa i Đurđevdan nekad pada u mrsne dane. Nije ovde poenta u hrani, poenta je u poslušanju. Ako je Crkva propisala da se posti sredom (dan kad je Juda izdao Hrista) i petkom (na dan raspeća Isusa Hrista), ne vidim šta je nekome teško da to ispoštuje i ako mu je teško, zašto onda slavi. Ponavljam, nije suština u hrani, već u poslušanju, a ko nije poslušan Crkvi, nije ni Bogu ni svom svetitelju koga slavi.
Naglašava da suština Đurđevdana, kao i svake slave, nije u bogatstvu trpeze, već u veri, molitvi i blagoslovu doma.
– Ako neko baš želi da ugosti goste mrsnom hranom, onda neka bar sa porodicom sutrašnji dan provede kako treba, a goste neka prima neki drugi dan. Ipak, ako me pitate da li će se nekom nešto desiti što mrsi na dan slave koja pada u posni dan, odmah ću da kažem da verovatno neće, ali opet ponavljam da to ne bi trebalo raditi, jer to nije suština ni vere niti proslave sveca zaštitnika doma – završava otac Ivan.
Jedan od najdirljivijih trenutaka tribine bila je priča o Kruševačaninu, poznatom privredniku, čiji je život neprepoznatljivo promenjen zahvaljujući ovoj svetiteljki.
Sveta Ksenija Petrogradska poznata je kao „brzopomoćnica“, odnosna kao svetica koja brzo ispunjava molitve ljudima koji se suočavaju sa teškim trenucima, kao što su bolesti, duhovne patnje, porodični problemi ili druge nevolje.
Borba protiv zla ne vodi se kroz odmazdu, već kroz molitvu, strpljenje i ljubav.
Post i uzdržanje zato nisu tek spoljašnja pravila niti prolazne duhovne vežbe, već put ka očuvanju unutrašnje ravnoteže, trezvenosti i duševnog mira.
POGLEDAJTE JOŠ:
NESTALA DEVOJČICA (9) U NOVOM SADU! Otac i majka mislili da ćerka spava, kada su ušli u sobu nje nije bilo!
UPALJEN ŽUTI METEOALARM: Opasnost za život ljudi i životinja – HITNO UPOZORENJE RHMZ!
VUČIĆ NAKON SASTANKA SA MMF: „Istakao sam da Srbija, uprkos rastućoj globalnoj neizvesnosti, uspeva da održi dobru fiskalnu poziciju!“ (FOTO)