OVE REČI JE MAJKA UBIJENE ADRIANE DUKIĆ GOVORILA NA GODIŠNJICU MASAKRA! Pesmu satkanu od tuge Biljana je posvetila svom čedu

Na treću godišnjicu masakra u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ juče je u Beogradu održan program tim povodom u parku Tašmajdan, u kojem su većina od devetoro ubijene dece provodila bezbrižne dane igrajući se u najranijem detinjstvu. Roditelji ubijene dece su sa porodicom i prijateljima obeležili tri najteže godine od kada su tuga i bol naselili njihova srca,prvo polaganjem cveća namestu njihovog stradanja, ispred škole, a u popodnevnim satima su svi došli u park, gde se sa njima okupilo mnogo Beograđana.

Jedan od najemotivnijih trenutaka bio je kada je Biljana Paunović izašla pred okupljene ljude i pročitala pesmu za u školskoj klupi nastradalu ćerku Adrianu Dukić. 

Neutešna majka je pesmu nazvala „Oproštaj“, a stegla je srce i pročitala poruku za ćerku kroz potresne redove.

– Leti u beskraj andjele moj lepi, danas je dobar vetar za tebe. Krilima zagrli, ljubavlju nas zagrej, molitvom okrepi, veruj u sebe. Dobrotom ćeš anđele darivati nebo. Okititi zvezdama i dušom neobične veličine. Ono je sada mnogo bogatije za lepotu tvoju i divne vrline – recitovala je Biljana dok su note klavira milovala ranjene duše na Tašu.

Nadalje, majka troje dece, od kojih je u masakru izgubila svoje prvenče, uputila je molitvu višoj sili.

– Blagoslovi Gospode put anđelu ovom, da se ne umori krilima dok maše. Čekaju je drugi anđeli sa tobom i biće kod tebe sada čedo naše. Putuj anđele, oprosti, ne brini. Čeka te mesto gde ne postoji tama i radost deli, ljubav i dobrotu , kao što si uvek delila sa nama. Zbogom anđele, do susreta novog. Tvojim stazama ići ćemo smelo, daljine neće rastaviti nas večno, negovaćemo zauvek tvog života delo– zaključila je Biljana uz reči – Amin bože dragi.-.

Foto: Nikola Mutić, Privatna arhiva, printscreen/https://os-ribnikar.edu.rs/zaposleni

Podsećanja radi, zločin koji se desio u OŠ „Vladislav Ribnikar“ počinio je trinaestogodišnji učenik te škole. Za samo nekoliko minuta je usmrtio devetoro dece i njihovog čuvara Dragana Vlahovića, a teško ranio šestoro drugara iz odeljenja i nastavnicu istorije. Odmah nakon toga je uhapšen i odveden u psihijatrijsku ustanovu, gde ga drže kao opasnog po sebe i okolinu.

Dane Dukić, otac ubijene devojčice Adriane svedočio je u parnici za naknadu nematerijalne štete po tužbi koju je podneo zajedno sa svojom decom i suprugom protiv porodice Kecmanović, škole i drževe u koju su se nekoliko godina ranije preselili iz Francuske gde su živeli i čiji su državljani.

– Mi smo se sa troje dece preselili iz Francuske u Srbiju u vreme korone 2020. godine. Naše porodice su odavde. Bili smo stranci tamo, ali i ovde kad dođemo. Želeli smo da počnemo da živimo ovde kako bismo se što više posvetili njima. Tamo smo radili mnogo, život je brz. Nisam hteo da ih pustim same ni u školu, mislili smo da je mnogo manje bezbedno nego ovde – počinje neutešni otac i kroz suze dodaje:

Foto: tiktok.com/printscreen

– Hteli smo prvo da dođemo na godinu dana da vidimo kako će da ide. Prvo smo ih upisali u privatnu školu, ali nisu se lepo uklopili, deca su valjda drugačija, a onda već sledeće u Ribnikar. Adriana je bila presrećna, Angelina joj je bila najbolja drugarica.

Na svaki pomen svoje ćerke Dukić je zastao sa izlaganjem, da obriše suze.

– Ja sam ih svaki dan vozio u školu na putu do posla. Kad nisam mogao ja, Adriana je vodila brata i sestru u školu. To je dete kome ništa niste morali da govorite. Svaki dan sam se bogu zahvaljivao što ih imam, što smo tu. Nikada nisu imali problema u školi do tog dana. Sa Adrianom sam imao poseban odnos, govorila mi je “Tata, nemaš mamu i tatu, ali ja sam tu. Ne znam kako živiš bez njih, jer ja bez vas ne mogu”– govrio je neutešni otac pred sudom.

BONUS VIDEO