Život nam sve više liči na napetu trku u kojoj se često čini da opstaju samo najgrublji i najglasniji. U takvom okruženju pristojnost se lako proglašava slabošću, a dobrota nečim što se skupo plaća. Ipak, upravo u toj zbrci vrednosti, jedno tiho, ali snažno uputstvo ostavio je patrijarh Pavle, pouku koja ne beži od realnosti, ali pokazuje kako u njoj ostati čovek.
– Među vukovima opstati ovci je teško, ali nije nemoguće, jer nam Gospod kaže na koji način mi možemo i među vukovima opstati kao ovce Njegove. A to je: da budemo mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi.
Mudrost će nas sačuvati da ne postanemo plen, da nas vuci ne raskinu, odnosno da nas neprijatelji ne onemoguće. A bezazlenost i dobrota će nas sačuvati da mi ne postanemo vuci. Treba imati, dakle, mudrost. Razvijati mudrost Bogom danu sve više i više, a paralelno sa tim razvijati i dobrotu. Jer mudrost bez dobrote prelazi u zloću, a bezazlenost bez mudrosti prelazi u glupost.
Ni jedno ni drugo, već da budemo ‘mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi’. ‘I mene su gonili, i vas će goniti’, govori Gospod. S tim moramo biti načisto i pripremiti se da i pri tome ostanemo onako kako treba, kakvi su i preci naši bili: ljudi Božiji, narod Božiji. I onda kada dođe kraj života našega, ući ćemo u radost blaženstva Carstva nebeskoga. To i jeste smisao i cilj našeg života. Bog vas blagoslovio – govorio je patrijarh Pavle.
U vremenu koje nagrađuje oštrinu, ova poruka zvuči gotovo kao izazov: ostati blag, ali ne i naivan; biti oprezan, ali ne i hladan. U toj ravnoteži krije se mera čoveka, sposobnost da ne uzvrati zlom, a da ipak ne dozvoli da ga zlo pregazi.
Možda upravo tu leži odgovor na pitanje kako živeti među „vukovima“: ne menjajući svoju prirodu, već je učvršćujući, tako da nas ni tuđa grubost ne pretvori u ono protiv čega se borimo.
BONUS VIDEO
Crkva uči da čovek nije samo telo i psiha, već i duhovno biće koje čezne za smislom, ljubavlju i zajedništvom sa Bogom.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
Ljubav je u hrišćanstvu postavljena kao temelj svega.
Formalnosti i spoljašnje prakse mogu dati okvir, ali samo iskrena veza sa Bogom i moralna doslednost čine veru potpunom i stvarno živom.
POGLEDAJTE JOŠ:
ŠOK U DUBAIJU: Kuvari u restoranu zbog RATA SA IRANOM doneli neočekivanu odluku! Evo šta bi sada srpski turista doživeo na licu mesta
Umrla pevačica Marija Milenković
„SVAKI PUT KADA SE PRIBLIŽI GODIŠNJICA, PRETEŠKO JE!“ Anđelko Aćimović o trogodišnjici masakra u „Ribnikaru“ – Osnovni razlog su roditelji!