Većina savremenih jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju u načelu prihvatljiv, ali se pitanje znatno komplikuje kada je reč o opsežnijim pirsinzima ili pirsingu drugih delova tela.
Biblija beleži da su mnogi Izraelci imali pirsinge, uključujući, možda najpoznatije, matrijarhu Rebeku, koja je na dar dobila prsten za nos prilikom veridbe sa Isakom. Istorijski gledano, u jevrejskim zajednicama pirsinzi ušiju i nosa nisu bili retkost. Tako se u savremenom zapadnom društvu mnoge jevrejske žene odlučuju za probušene uši. Slično tome, pirsing nosa dugo je bio prisutan u jevrejskim zajednicama Kurdistana i Indije, piše portal myjewishlearning.com.
Neki savremeni autoriteti izražavaju zabrinutost da bi pirsing tela mogao da se smatra oblikom štetne modifikacije tela, što je prema jevrejskom zakonu zabranjeno. Drugi, pak, smatraju da određene vrste pirsinga mogu biti u neskladu sa jevrejskim vrednostima skromnosti (cniut) i poštovanja tela kao tvorevine stvorene „na sliku Božju“ (b’tselem elohim). Ipak, većina rabinskih autoriteta uzima u obzir i savremene društvene norme, naročito činjenicu da se pirsing danas uglavnom ne doživljava kao omalovažavanje tela, već kao oblik ukrašavanja.
Da li se pirsing pominje u Bibliji?
Da. U Knjizi Izlaska Tora propisuje da, ako hebrejski rob izjavi da voli svog gospodara i ne želi da bude oslobođen, gospodar treba da mu probuši uho šilom. Ova povezanost pirsinga uha sa ropstvom ponekad se tumači kao znak da Tora ne gleda blagonaklono na tu praksu. Međutim, drugi biblijski navodi jasno pokazuju da je pirsing iz estetskih razloga bio poznat i u drevnim vremenima.
U Knjizi Postanja sluga Avramov, Eliezer, daje Rebeki poklon u vidu prstena za nos, nadajući se da će postati Isakova supruga (Postanje 24:22). Kada su Izraelci zamolili Arona da napravi zlatno tele, on im naređuje da donesu „zlatne prstenove iz ušiju vaših žena, sinova i kćeri“, što ukazuje na to da je pirsing ušiju bio prisutan i kod muškaraca i kod žena (Izlazak 32:2). U Jezekilju 16:12 pominju se i pirsinzi nosa i ušiju. Ukrasni pirsing ušiju pominje se i kao uobičajena praksa u Talmudu.
Je li pirsing dozvoljen po jevrejskom zakonu?
Glavno halahičko (jevrejskopravno) pitanje u vezi sa pirsingom jeste zabrana povređivanja tela, koja se izvodi iz propisa u Ponovljenom zakonu 25:3, gde se navodi da se pri kažnjavanju ne sme preći broj od 40 udaraca bičem. (Na ovaj stih Maimonid ukazuje da, ako Tora vodi računa da se grešniku ne nanese dodatna kazna, utoliko više treba voditi računa o pravedniku.)
Neki rabinski autoriteti protivili su se estetskim hirurškim zahvatima, smatrajući da oni mogu predstavljati kršenje ovog principa, što bi se u teoriji moglo proširiti i na pirsing. Drugi problem koji se pominje jeste filozofska primedba estetskoj hirurgiji, jer može implicirati nezadovoljstvo načinom na koji je Bog stvorio ljudsko telo.
S druge strane, rabini poput Moše Fajnštajna, jednog od vodećih američkih halahičkih autoriteta 20. veka, nisu videli problem u estetskim zahvatima, jer se namera ne odnosi na povređivanje, već na ulepšavanje. U tom smislu, zabrana nanošenja štete telu uglavnom se ne tumači kao prepreka za pirsing ušiju u estetske svrhe.
Postoji li razlika između pirsinga ušiju i drugih delova tela?
Tradicionalni jevrejski zakon ne pravi jasnu razliku između različitih vrsta pirsinga. U jednom odgovoru iz 1997. godine konzervativni rabin Alan Lukas navodi da je „teško tvrditi da postoji suštinska razlika između nepermanentnog pirsinga uha iz modnih razloga i nepermanentnog pirsinga obrve, pupka ili čak bradavice“.
On takođe ističe da su neki delovi tela osetljiviji i da postoje zdravstveni rizici, zbog čega bi pirsing trebalo da obavljaju isključivo „medicinski kvalifikovana“ lica.
Na koje vrste pirsinga judaizam gleda negativno?
Iako ne postoji opšta zabrana pirsinga, rabini iz sve tri glavne jevrejske denominacije izražavaju određene rezerve prema toj praksi.
Jedna od njih jeste da preterani pirsing nije u skladu sa jevrejskim vrednostima. „Način na koji postupamo sa svojim telom, uključujući i način na koji ga ukrašavamo, predstavlja izraz našeg odnosa prema Bogu i obavezama iz zaveta“, navodi se u jednom reformskom odgovoru iz kasnih 1990-ih.
„Zapitajmo se kakvu poruku šaljemo o sebi i svom telu kada u kožu unosimo pigment, kada je probijamo iglama, žicama, nakitom i šiljcima. Da li je to zaista način na koji bi Jevreji, pozvani na svetost, trebalo da se ulepšavaju i ukrašavaju?“
Slično tome, Lukas ističe da, iako pirsing nije zabranjen, treba voditi računa o skromnosti (cniut) i drugim tradicionalnim jevrejskim vrednostima.
Pravoslavni autoriteti dodaju i zabrinutost u vezi sa „oponašanjem običaja nejevreja“, što se izvodi iz Levitskog zakonika i tumači kao izbegavanje preuzimanja nejevrejskih praksi. Zbog toga se preporučuje da se pre odluke o pirsingu razmisli o motivima.
Postoje i posebne napomene kada je reč o muškarcima, na osnovu biblijske zabrane (Ponovljeni zakon 22:5) da muškarci nose žensku odeću. U društvima gde i muškarci i žene imaju pirsinge, ovo se uglavnom ne smatra značajnim problemom.
Sprečava li pirsing sahranu na jevrejskom groblju?
Ne. Postoji česta zabluda da telesne modifikacije, naročito tetovaže, sprečavaju tradicionalnu jevrejsku sahranu. To nije tačno. Iako pojedina pogrebna društva mogu imati sopstvena interna pravila, u jevrejskom zakonu ne postoji odredba koja zabranjuje sahranu osobe koja ima tetovaže ili pirsing.
Naravno, neki elementi judaizma – poput svešteničkog porekla – prate očevu liniju. Ali što se tiče samog pripadanja narodu Izraela – sve polazi od majke, ili konverzije.
Donosimo vam 21 citat iz Talmuda o ljudskoj prirodi.
Detaljan i jednostavan vodič kroz običaje, protokol, oblačenje i slavlje – idealan za svakoga ko ranije nije prisustvovao jednoj od najdubljih i najveselijih svadbenih ceremonija.
Od drevnog Talmuda do modernih ceremonija: lomljenje stakla krije simbole radosti, opasnosti i neuništive veze.
POGLEDAJTE JOŠ:
SVAKOG ČETVRTOG DANA GINE MLADA OSOBA! Desetine mrtvih, hiljade povređenih – MUP IZDAO HITAN APEL!
RASPUŠTENA SKUPŠTINA LAŽNE DRŽAVE KOSOVO! Uskoro novi izbori!
ZAŠTO BOG NIJE STVORIO SVE LJUDE BOGATE, PAMETNE, LEPE? Sveti Jovan Zlatoust odgovorio je na pitanje koje smo svi bar jednom postavili