SUSRET KOJI JE PROMENIO SVE ŠTO SU APOSTOLI MISLILI DA ZNAJU: Vladika Nikolaj otkriva gde je granica između sumnje i uverenja

Reči apostola iz Prve poslanice Jovanove ne ostavljaju prostor za pretpostavke i udaljene zaključke, već se oslanjaju na ono što je bilo neposredno, gotovo fizički potvrđeno: viđeno, čujno i opipljivo iskustvo Hrista. U besedi vladike Nikolaja Velimirovića za ponedeljak 3. sedmice po Vaskrsu, otvara se upravo ta napetost između znanja koje se stiče iz druge ruke i istine koja se prepoznaje tek kroz susret, dodir i život sa Njim. Apostoli, prvobitno ljudi svakodnevnih zanimanja i jednostavnih poslova, postaju svedoci događaja koji prevazilaze njihove navike mišljenja, ali ne i njihovu sposobnost da razlikuju ono što je stvarno od onoga što nije. U toj jednostavnoj, ali snažnoj liniji svedočenja, Nikolaj otkriva kako vera ne nastaje iz teorije, nego iz susreta koji menja pogled na sve što je do tada bilo poznato.

Beseda o ličnom opitu sviju apostola

Što čusmo, što vidjesmo očima svojim, što rasmotrismo i ruke naše opipaše… to javljamo vama. (1 Jov. 1)

Eto kakva je apostolska propoved! Apostoli ne govore kao svetski mudraci, niti kao filosofi, a najmanje kao teoretičari, koji stvaraju pretpostavke o nečem, da bi nešto pronašli.

Oni govore o stvarima koje oni nisu tražili, no koje su njih neočekivano okružile, o faktu, koga nisu oni našli nego koji je njih, tako reći, iznenadno našao i spopao. Oni se nisu bavili duhovnim istraživanjima, niti su izučavali psihologiju, niti su se još manje zanimali spiritizmom.

Njihovo zanimanje bio je ribolov – jedno skroz čuvstveno, telesno zanimanje. I kad su lovili ribu, njima se javio Bogočovek i oprezno i lagano počeo uvoditi ih u jedno novo zanimanje, u službu Sebi. Oni Mu nisu odmah poverovali, nego su još opreznije i laganije, sa strahom i nedoumicom i mnogim kolebanjem prilazili k Njemu i raspoznavali Njega. Dok nisu mnogo puta videli očima svojim, i dok nisu mnogo puta rasmotrili i rukama opipali.

Njihov doživljeni fakt je nadprirodan, no njihov metod raspoznavanja toga fakta skroz je čuvstven i pozitivno-naučan. Nijedan moderan naučnik ne bi se mogao poslužiti pozitivnijim metodom u upoznavanju Hrista.

Apostoli su videli ne jedno čudo nego mnogobrojna čudesa; oni su čuli ne jednu pouku nego toliko pouka, koliko se ne bi moglo napisati u mnoge knjige; oni su gledali vaskrslog Gospoda punih 40 dana, s Njim hodali, s Njim razgovarali, s Njim jeli, Njega dodirivali.

Rečju: oni su lično i iz prve ruke imali hiljade čudesnih fakata, kojima su saznali i utvrdili jedan krupan fakt, naime: da je Hristos Bogočovek, Sin Boga Živoga, čovekoljubivi Spasitelj ljudi i svesilni Sudija živih i mrtvih.

O Gospode vaskrsli, utvrdi nas u veri i revnosti Tvojih svetih apostola. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Snažne reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog o pogrešnom osloncu i veri koja ide dalje od kraja otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju – šta ostaje kada se sve na šta računaš sruši.

Kroz suprotstavljanje Adama i Hrista, beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 2. sedmicu po Vaskrsu otkriva duboku istinu o ljudskoj prirodi, padu i nadi koja nadilazi ono što oči vide.

U besedi o prolaznosti i trajnosti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva krhkost svega što čovek podiže i upućuje pogled ka jedinom zdanju koje ne poznaje propadanje, već se gradi izvan dometa vremena i raspadanja.

Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za Nedelju 2. sedmice po Vaskrsu vodi kroz susrete koji ne ostavljaju prostor za ravnodušnost, već rađaju reč koja ostaje zauvek ista.