Posle Barselone, staro pitanje za Zvezdu: Koliko je danas daleko od evropskog iskoraka?

Sezona između očekivanja i realnosti.

Poraz Crvene Zvezda od Barselone u plej-inu Evrolige nije bio trenutak u kojem se sezona prelomila, već epilog sezone koja tokom većeg dela trajanja nije nagoveštavala baš ovakav rasplet. Nije to bio meč u kojem je nešto iznenada pošlo po zlu, već više ogledalo svih slabosti koje su se taložile mesecima. Tokom većeg dela takmičarske godine Zvezda je delovala kao tim koji ima kvalitet za više, ali ne i stabilnost da to potvrdi kroz rezultate. Upravo zbog toga eliminacija nije došla kao iznenađenje, već kao posledica svega što se dešavalo mesecima unazad.

Ambicije su bile jasne – napad na plej-of, pa i korak dalje. U pojedinim fazama delovalo je da je taj cilj dostižan, ali kako je sezona odmicala, postajalo je očigledno da će svaki pad forme imati ozbiljne posledice. U Evroligi nema prostora za duže krize, a Zvezda ih je imala više nego što jedan plej-of tim može sebi da dozvoli.

Kontinuitet kao ključna prepreka

Osnovni problem ove sezone bio je izostanak kontinuiteta. Zvezda je znala da odigra na visokom nivou protiv najjačih ekipa, ali nije uspevala da taj nivo održi. Kada se malo detaljnije analizira ova sezona, upravo su porazi u utakmicama koje su bile „na papiru“ dostižne najviše boleli.

Posebno se izdvajaju porazi od Makabija, Bajerna i dva poraza protiv gradskog rivala. To su bili mečevi u kojima je Zvezda imala realnu šansu da napravi korak ka sigurnijem plasmanu i obezbedi direktan ulazak u plej-of. Umesto toga, ti porazi su je vratili korak unazad i praktično odredili sudbinu u završnici sezone.

U takmičenju gde nijanse odlučuju, upravo takvi mečevi prave razliku između plej-of tima i ekipe koja ostaje ispod crte.

Da li je Zvezda morala bolje?

Realno – jeste, i to je prilično jasno.

Crvena zvezda je ove sezone raspolagala budžetom koji je svrstava u gornji deo Evrolige, praktično u top 10 timova po finansijskoj snazi. Sa takvim ulaganjem, očekivanja su prirodno bila viša nego prethodne godine.

Posebno je važan kontekst da je i prošle sezone Zvezda završila na desetom mestu, ali sa značajno manjim budžetom i skromnijim ambicijama. Ove godine, uz veća ulaganja i jači roster, logično se očekivao iskorak – makar u vidu direktnog plasmana u plej-of. Kako se to nije desilo, utisak propuštene prilike je još izraženiji.

Problem nije bio u tome što Zvezda nije mogla da pobedi velike timove, već što nije uspevala da dobije utakmice koje je „morala“. Nedostatak jasno definisanih uloga u napadu, oscilacije u odbrani i nesigurnost u završnicama utakmica doveli su do toga da tim izgubi kontinuitet koji je neophodan za ozbiljan rezultat.

Drugim rečima, razlika između uloženog i ostvarenog ove sezone ostala je primetna – i upravo tu leži odgovor na pitanje da li je moglo bolje.

Selekcija tima i izgubljeni identitet

Kvalitet rostera nije bio sporan, ali tokom sezone se često postavljalo pitanje balansa. U pojedinim trenucima delovalo je da tim nema jasnu hijerarhiju, posebno u napadačkim situacijama kada je bilo potrebno doneti brze i sigurne odluke.
Uz to, Zvezda nije uspela da izgradi stabilan identitet igre. Iako je kroz istoriju često bila prepoznatljiva po čvrstoj odbrani, ove sezone taj segment nije bio konstantan. Bilo je utakmica u kojima je defanziva funkcionisala odlično, ali su one ostajale izolovani slučajevi, bez kontinuiteta koji pravi razliku na duže staze.

Bez jasnog sistema, tim je često bio prinuđen da reaguje umesto da kontroliše utakmice, što je protiv kvalitetnih evroligaških ekipa retko dovoljno za pobedu.

Koliko je Zvezda daleko od iskoraka?

Kada se sve sabere, Zvezda nije daleko u smislu individualnog kvaliteta, ali jeste kada se posmatra šira slika. Razlika u odnosu na elitne timove ogleda se u stabilnosti, kontinuitetu i jasnoći sistema.

Kroz godine igranja u Evroligi klub je izgradio značajno iskustvo. Međutim, samo prisustvo u takmičenju više nije dovoljno – potrebno je napraviti iskorak koji će taj kontinuitet pretvoriti u rezultat.

U savremenoj Evroligi razlika između dobrih i vrhunskih timova često nije drastična u kvalitetu, već u sposobnosti da se taj kvalitet ponavlja iz utakmice u utakmicu. Upravo tu Zvezda za sada gubi korak.

Propuštena prilika, ali ne i zatvorena vrata

Ova sezona Crvene Zvezde može se posmatrati kao propuštena šansa, pre svega zbog utakmica koje su bile u njenim rukama. Porazi od Makabija, Bajerna i Partizana ostavili su dublji trag od samog ispadanja protiv Barselone, jer su upravo oni odredili da Zvezda ne dođe u poziciju da direktno izbori plej-of.

Istovremeno, sezona nije pokazala da Zvezda nema kvalitet za iskorak, već da još uvek nema stabilnost potrebnu da ga ostvari. Upravo u toj razlici leži odgovor na pitanje koliko je daleko od evropskog vrha.

Ako iz ove godine budu izvučene prave pouke, prostor za napredak postoji. U suprotnom, postoji realna opasnost da se isti scenario ponovi – sa istim pitanjem na kraju i bez jasnog odgovora.

Autor: A.A.