NA DAN SVOJE SVADBE ODLUČIO SE NA VELIKU STVAR, POSLE ČEGA JE SKONČAO U STRAVIČNIM MUKAMA! Danas je Sveti mučenik Evpsihije!

SPC 22. aprila svali Svetog mučenika Evpsihija.

Sveti mučenik Evpsihije bio je blagorodnog porekla i vaspitan kao hrišćanin.

U vreme cara Julijana Ostupnika, kada je u Kesariji crkvom upravljao Sveti Vasilije Veliki, Evpsihije se oženio jednom uglednom devojkom.

„No ne beše mu dano ni jednoga dana da poživi u braku. Jer u vreme njegove svadbe desi se neznabožački praznik sa žrtvoprinošenjem idolu Fortuni“, piše u žitijama.

Evpsihije sa drugovima ode i polupa sve idole u hramu i ceo hram je razorio.

Čuvši za ovo car Julijan, razgnevi se i naredi da se vinovnici poseku, da se mnogi hrišćani uzmu u vojsku, da se udari ogroman danak na hrišćane, da se o trošku hrišćana ponovo sazida hram Fortuni, i da se gradu tome oduzme počasno ime Kesarija (koje mu dade kesar Klavdije) i prozove pređašnjim imenom Maza.

Svetog Evpishija najpre su vezali za drvo i mučili, a potom je posečen. Sve se dogodilo 362 godine.

Malo potom car Julijan je posetio grad na svome putu za Persiju, protiv koje je ratovao.

Sveti Vasilije iziđe mu u susret i iznese tri ječmena hleba u znak počasti i gostoprimstva. Car naredi da se svetitelju da kao uzdarje jedna šaka sena.

Reče Vasilije caru: „Ti se nama rugaš, o care, mi ti prinesmo hleb, kojim se hranimo, a ti nam daješ skotsku hranu koju ti ne možeš svojom vlašću pretvoriti u hranu ljudsku“.

Na to car odgovori: „Znaj da ću te tim senom hraniti kad se vratim iz Persije!“

Car se nikad nije vratio jer je u Persiji poginuo.

Tropar – Sveti mučenik Evpsihije (glas 4):

Mučenik Tvoj Gospode, Evpsihije, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.

Posle godina zatočeništva i tamnovanja, Sveti Nikita se povukao u jedno usamljeno mesto blizu Carigrada, gde je u molitvi i blagodarenju Bogu, proveo poslednje dane.

Prepodobni Josif je ispevao kanone i stihire mnogim svetiteljima.

Sveti Agatopod je bio đakon, a Teodul čtec crkve u Solunu.

Sve ih spominje apostol Pavle u svojim poslanicama.