ŠTA POČINJE KADA SVE STANE? Vladika Nikolaj daje odgovor na pitanje koje i vekovima postavljaju i vernici i oni koji ne veruju

Pitanje koje prevazilazi granice običnog razumevanja i vraća čoveka na samu srž vere apostol Pavle postavlja bez ublažavanja i bez ostatka: kako će ustati mrtvi i u kakvom će telu doći. Upravo tim apostolskim rečima započinje i beseda vladike Nikolaja Velimirovića za utorak 2. sedmice po Vaskrsu.

Vladika Nikolaj govori o dilemi koja je stara koliko i sama ljudska misao o smrti, ali i daje odgovor koji se ne oslanja na spekulaciju, već na iskustvo Hristovog vaskrsenja. U nekoliko snažnih slika, od semena koje umire da bi donelo novi život, do netruležnog koje zamenjuje truležno, otvara se pogled na stvarnost koja prevazilazi vidljivo i ostavlja prostor za drugačije razumevanje čovekovog kraja i početka.

Beseda o vaskrsenju mrtvih

„Ali, reći će neko: kako će ustati mrtvi? i u kakvom će tijelu doći?“ (I Kor. 15, 35)

Apostol Pavle unapred zna prigovore koje će neverni činiti vaskrsenju iz mrtvih, pa ih unapred i odbija. Kako će ustati mrtvi? pitaju se i danas neverni, koji ni telesnim očima ne vide čudesa vaskrsenja u prirodi, a kamoli duhovnim. „Bezumniče“, produžuje apostol, „ti što seješ neće oživeti ako ne umre.“

Dok seme u zemlji ne umre, ne izrasta biljka, to jest nešto sasvim različito od semena. No neverni gleda očima i ne vidi, nego se i dalje pita: kako će vaskrsnuti mrtav čovek? Kako? Onako kako je Hristos vaskrsao. On se spustio mrtav u grob, a digao živ. Vaskrsenje iz smrti pokazuje i priroda, no jače od prirode pokazuje vaskrsli Gospod.

 Da bi nam olakšao da verujemo i da se nadamo – da verujemo u vaskrsenje uopšte i da se nadamo našem sopstvenom vaskrsenju – On je sam vaskrsao iz groba, vaskrsnuvši pre toga Lazara Četvorodnevnog, sina Nainske udovice i ćerku Jairovu.

No u kakvom će telu ustati mrtvi? pitaju se neverni. U onakvom u kakvom Bog hoće. U Bogu je bezbroj vrsta tela. Sva tela pak deli apostol u dve grupe: u zemaljska i u nebeska. U nebeska tela, dakle, obući će se oni koji su umrli u zemaljskim telima: netruležno će zameniti truležno, besmrtno smrtno, krasno rugobno. No i u nebeskom telu čovek će poznati sebe i druge oko sebe, kao što čovek poznaje sebe i kad je obučen u prosjačke rite i kad je obučen u carsku porfiru.

Gospode prebogati, ne predaj nas večnoj truleži, no kao carske sinove obuci nas u odeću besmrtnu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

U besedi za sredu Svetle sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika, tumači stih iz Poslanice Rimljanima i otvara neobičan i snažan pogled na čovekovu sudbinu, u kojem se otkriva ideja o trajnoj pripadnosti Bogu.

Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak Svetle sedmice donosi tumačenje događaja u kojem Hristos, prema hrišćanskom predanju, silazi u ad i donosi preokret koji se odnosi na čitavo čovečanstvo.

U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Svetle sedmice razotkriva se smisao stradanja kroz sliku tela koje biva srušeno, ali ustaje snažnije, noseći poruku o neuništivosti vere i pobedi života nad smrću.

U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu Svetle sedmice pokazuje se kako starozavetno proročanstvo puni smisao dobija tek kroz Hristovo vaskrsenje.