GUBITAK ZA SRPSKU PRAVOSLAVNU CRKVU: Ugasio se život igumana Maksima

Svoj ovozemaljski put končao je iguman Maksim (Petrović), monah i duhovnik čiji je život bio posvećen služenju Crkvi i manastirskom bratstvu. Vest o njegovom upokojenju, koju je objavio hram Pokrova Presvete Bogorodice u Petrovaradinu, primljena je sa tugom među vernicima, monaštvom i sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve, koji ga pamte kao tihog i posvećenog pastira.

Sveta zaupokojena liturgija biće služena 21. aprila u 8 časova u hramu Pokrova Presvete Bogorodice u Petrovaradinu, gde će sabrani vernici imati priliku da se poslednji put, kroz molitvu, oproste od oca Maksima. Opelo će početi u 10 časova, u duhu pravoslavne nade u Vaskrsenje i život večni.

Sahrana u manastiru Grgeteg

jegovo telo biće položeno na monaškom groblju manastira Grgeteg, među onima koji su, poput njega, izabrali put odricanja i služenja. U tom tihom bratstvu, gde vreme kao da drugačije teče, iguman Maksim će naći svoje počivalište, čekajući opšte vaskrsenje.

SPC

 

Odlazak monaha u pravoslavnoj tradiciji nikada nije kraj, već prelazak. Reč „upokojenje“ nosi u sebi smisao smirenja, počinka u Bogu, ali i nade koja ne prestaje. Zato se i u trenucima rastanka izgovara: „Večan spomen“, kao molitva da ime upokojenog ostane zapisano ne samo u ljudskom pamćenju, već i u večnosti.

„Hristos vaskrse!“ odjekuje kao odgovor na tugu, podsećajući da smrt nema poslednju reč. U toj veri, verni ispraćaju oca Maksima, sa tihom zahvalnošću za njegov život i sa nadom da će se, u Carstvu nebeskom, ponovo sresti.

Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.

Sutra će se u Manastiru Pokrova Presvete Bogorodice služiti zaupokojena liturgija i opijelo, a vekovna svetinja Gornji Brčeli čuva sećanje na monahinju koja je ostavila dubok duhovni trag.

U hramu u kojem je godinama služio, sabrano sveštenstvo i mnoštvo vernika oprostili su se od oca Nenada i njegove supruge, dok se zajednica, u molitvi, suočava sa velikim gubitkom.

Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji – život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.