SRBIN KOJI JE OSTVARIO SAN! Iako Je čitav život Proveo U Americi, Nije Zaboravio Svoje Poreklo!

Karl Malden, rođen kao Mladen Sekulović, bio je oličenje američkog sna: sin imigranata koji je radom i talentom stigao do samog vrha Holivuda.

S druge strane, ostao je veoma vezan za svoje korene, pokazujući da uspeh ne mora da znači i gubitak identiteta.

Slavni glumac poticao je iz hercegovačkog bratstva Sekulovića nadomak Bileće.

Otac Petar se doselio u Čikago, gde se zaposlio u čeličani. Upoznao se i venčao sa Čehinjom Mini, s kojom je dobio trojicu sinova, uključujući i Mladena. Živeli su na obali jezera Mičigen, u gradu Geri, u severozapadnom delu države Indijana, nadomak Čikaga.

Zanimljivo je da pre polaska u školu Mladen gotovo da i nije govorio engleski. U gradiću koje će kasnije postati i rodno mesto Majkla Džeksona živela je mnogobrojna srpska zajednica, te je s njima, ali i u samoj porodici, govorio isključivo srpski.

Malden je rođen u Americi, ali je svuda i u svakoj prilici isticao srpsko poreklo. Štaviše, često je isticao da je ponosan na svoje srpske korene, verujući da su porodične vrednosti, radna etika i skromnost koje je nasledio od svojih roditelja i doprinele njegovom uzrastanju i nesumnjivim uspesima. Međutim, počeci nisu bili nimalo laki.

Obeležila ga košarka

Svoje prve scenske nastupe imao je još kao dečak, na svetosavskim i vidovdanskim priredbama koje su se organizovale u Hramu Svetog Save u Geriju, ali i u folklornom društvu Branko Radičević, koje je vodio njegov otac.

Foto: Pennebaker Productions AFP Profimedia

Karl Malden i Marlon Brando

Voleo je nastupe u javnosti, ali još više košarku. Nažalost, ona ga nije previše zadužila. Nastupajući za tim svoje gimnazije, uspeo je samo da u više navrata polomi nos, koji nikada nije operisao. Igrom slučaja, upravo će taj razbijeni nos s vremenom postati i njegov zaštitni znak, ali u glumačkoj karijeri.

Glumom je ozbiljnije počeo da se bavi u ranim dvadesetim godinama, kada je na nagovor slavnog režisera Elija Kazana promenio ime i postao Karl Malden. Učinio je to da bi ga tamošnja publika lakše zapamtila i da bi lakše dolazio do uloga, ali je čitav život nosio breme kao da je time izdao sebe.

Beli anđeo značajniji od Oskara

Pored Oskara i brojnih priznanja, Sekulović je dobio i Nagradu za životno delo Američkog glumačkog udruženja, koju mu je 2004. uručio Majkl Daglas. Ipak, kao najvažnije priznanje isticao je Orden Belog anđela, kojim ga je, iste godine, odlikovao predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozar Marović.

U svom pismu zahvalnosti istakao je: „Oduvek sam osećao duboku vezu sa svojim srpskim poreklom i veoma sam dirnut i zahvalan. Primio sam u životu mnoge počasti, ali će ova biti zauvek posebna za mene.“ Od 2018. ulaz u Jugoslovensku kinoteku, u Uzun Mirkovoj ulici u Beogradu, krasi i spomenik Mladenu Sekuloviću.

Svoje kršteno ime zvanično je, u dokumentima, zadržao do kraja života, a koristio je svaku priliku da u svojim projektima pomene i svoje pravo prezime. Tako je, na primer, u filmu „Paton“, u sceni kada se američka vojska priprema za iskrcavanje na Siciliju, ratnom drugu rekao: „Dodaj mi taj šlem, Sekuloviću.“

Vesti — Karl Malden i Majkl Daglas u „Ulicama San Franciska“

Prve ozbiljnije korake napravio je na pozorišnim daskama, a potom i na Brodveju, gde je sarađivao s velikanima poput već pomenutog Kazana i Tenesi Vilijams. Upravo će ta saradnja biti ključna za njegov kasniji proboj u filmskoj industriji.

Prekretnica u njegovoj karijeri dogodila se 1951, kada je za ulogu u filmu „Tramvaj zvani želja“ osvojio Oskara za najbolju sporednu mušku ulogu. U tom ostvarenju Malden je tumačio lik Miča, suptilnog i emotivnog čoveka, suprotstavljenog sirovom i dominantnom Stenliju, kojeg je igrao Marlon Brando.

Oskar koji je tada dobio bio je kruna njegovog rada, ali i istorijski trenutak za srpsku dijasporu. Iako su mnogi umetnici s ovih prostora ostvarili zapažene karijere u svetu, Malden ostaje jedini koji je stigao do najviše filmske nagrade. Njegov uspeh često se posmatra i kao dokaz da su talenti s Balkana, čak i kada deluju u dalekim kulturnim sredinama, sposobni da dosegnu sam vrh svetske umetnosti.

Inspektor Stoun

Nakon osvajanja Oskara Maldenova karijera doživela je pun zamah. Glumio je u brojnim značajnim filmovima, među kojima se izdvajaju „Na dokovima Njujorka“, ponovo s Brandom, zatim „Bebi Dol“, kao i kasniji hitovi poput „Paton“.

Njegova sposobnost da igra različite tipove likova – od jednostavnih, dobronamernih ljudi do moralno kompleksnih figura – učinila ga je jednim od najpouzdanijih karakternih glumaca svoje generacije.

Široj publici, posebno onoj televizijskoj, Malden je ostao upamćen i po ulozi u seriji „Ulice San Franciska“, gde je igrao inspektora Majka Stouna, rame uz rame s Majklom Daglasom. Ta serija dodatno je učvrstila njegov status popularnog i prepoznatljivog glumca, približivši ga novim generacijama gledalaca.

Iako je najveći deo života proveo u Sjedinjenim Američkim Državama, Karl Malden nije zaboravio svoje poreklo. Posetio je Jugoslaviju, održavao veze sa srpskom zajednicom i često govorio o značaju identiteta i tradicije. U intervjuima je naglašavao da njegovo pravo ime nikada nije nestalo – ono je, kako je govorio, uvek bilo deo njega, bez obzira na to što je profesionalno koristio umetničko ime.

Upravo ta dvostrukost – između Mladena Sekulovića i Karla Maldena – čini njegovu životnu priču posebno zanimljivom.

Karl Malden preminuo je 1. jula 2009, u 97. godini, ostavivši bogato umetničko nasleđe. Njegova karijera trajala je više od pola veka, a njegov doprinos filmskoj i televizijskoj umetnosti i danas se smatra izuzetnim.

Kao jedini oskarovac srpskog porekla, Karl Malden zauvek je ostao upisan ne samo u svetskoj kinematografiji već i u kolektivnom pamćenju našeg naroda.

Bonus video