OVAJ POSAO JE BOGU NAJMILIJI! Starac Tadej je govorio da ga zato od srca treba raditi!

U vremenu kada se čovek sve češće suočava sa brigama, neizvesnošću i pritiscima svakodnevice, lako se zaboravlja na ono što je oduvek bilo temelj pravoslavnog života – poverenje u Boga i smireno prihvatanje sopstvenog puta.

Ljudi danas često pokušavaju da sami pronađu rešenja za sve, oslanjajući se isključivo na sopstvene snage, razum i planove, zaboravljajući da iznad svake ljudske zamisli postoji promisao Božija koja vodi i uređuje život na način koji često prevazilazi naše poimanje.

U toj trci za kontrolom i sigurnošću, srce se opterećuje, a duša uznemirava. Čovek počinje da gubi mir, jer želi da unapred vidi ishod svega, da osigura svaki korak i da ukloni svaku prepreku.

Međutim, pravoslavno učenje nas podseća da život nije dat da bismo ga u potpunosti razumeli, već da bismo ga živeli u veri, strpljenju i poslušanju. Nije na čoveku da razrešava sve čvorove ovog sveta, već da čini ono što mu je povereno – pošteno, odgovorno i sa ljubavlju.

Velika je zabluda misliti da su mali poslovi nevažni ili da se Bog bavi samo velikim stvarima. Upravo suprotno – svaki trud, svaka dužnost, svaki zadatak koji čovek izvršava sa iskrenošću i predanošću ima svoju vrednost pred Bogom.

U svakodnevnim obavezama, u radu, u odnosu prema bližnjima, ogleda se vera koja nije samo izgovorena, već i proživljena.

Onaj koji svoj posao obavlja sa srcem, bez roptanja i bez gordosti, već sa zahvalnošću, zapravo svedoči poverenje u Božiju volju. 

Upravo zato, pravoslavni hrišćanin ne očajava pred teškoćama, niti se prepušta beznađu. On se moli, trudi se i ide svojim putem, ne pokušavajući da preuzme ono što pripada Bogu. Jer tamo gde prestaje ljudska moć, počinje delovanje Božije milosti, koja pronalazi puteve tamo gde ih čovek ne vidi.

Starac Tadej je govorio:

„Molite se Bogu, on ima hiljadu načina da reši svaki problem, a vi gledajte samo svoj posao. Od srca svaki posao radite. Bog je taj posao dao“.

Duhovnici vekovima upozoravaju da čovek ne može imati istinski mir ukoliko u sebi nosi nemir prema drugima.

Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.

Kada se misli umnože, a srce izgubi mir, tada i najmanji teret postaje težak, a svakodnevica mučna.

Mnogi vernici suočavaju se s osećajem da njihove molitve ostaju neuslišene uprkos trudu, suzama i usrdnosti.