OD OVE DVE REČI DEMONI SU U STRAHU I UŽASU, A ANĐELI SE RADUJU: Otac Andrej Tkačov otkriva kako možemo da utičemo na nevidljive sile

U buci svakodnevice, gde se vera često svodi na naviku, a praznici na protokol, čovek lako izgubi osećaj za ono što izgovara i slavi. Reči se ponavljaju, ali bez unutrašnje težine. Upravo na tom mestu, gde se forma odvaja od suštine, jedna pouka sveštenika Andreja Tkačova vraća pogled na snagu izgovorenog i podseća da vera nije tiha stvar, već događaj koji potresa i vidljivo i nevidljivo.

– Kada mi govorimo: „Hristos voskrese!“ i odgovaramo: „Vaistinu voskrese!“, imajte na umu da naš glas obleće zemlju poput udarnog talasa velike eksplozije. Demoni su ljuti. U strahu i užasu. Oni ne mogu da nas podnesu. Raskinuli bi nas na komade ovog trenutka kada bi mogli, jer drhte i ljuti su… Anđeli se raduju, svete duše na nebesima se raduju. I mi ovde na zemlji se radujemo Vaskrsenju Hristovom – kaže otac Andrej.

Ove reči razbijaju uobičajenu sliku tihe, privatne vere. U pravoslavnom iskustvu, ispovedanje Vaskrsenja nije samo lični osećaj, već čin koji ima kosmičku dimenziju. Ono što čovek izgovara ustima, prema ovoj pouci, odjekuje daleko izvan granica vidljivog sveta. Vaskršnji pozdrav „Hristos vaskrse!“ ne traje samo jedan dan, već čitav liturgijski period koji se naziva vreme Vaskrsa. Verujući se ovim pozdravom pozdravljaju sve do praznika Spasovdan (Vaznesenja Hristovog), koji se obeležava 40 dana nakon Vaskrsa.

Čitanje Jevanđelja za petak Svetle sedmice

Dela svetih apostola, začalo 7 (3,1-8)

1. A Petar i Jovan iđahu zajedno gore u hram u deveti čas molitve.  2. I beše neki čovek hrom od utrobe matere svoje, kojega nošahu i polagahu svaki dan pred vrata hrama koja se zovu Krasna da prosi milostinju od onih koji ulaze u hram.  3. Ovaj videvši Petra i Jovana da hoće da uđu u hram, zatraži milostinju.  4. A Petar pogledavši na njega s Jovanom reče: „Pogledaj na nas!“  5. A on ih pažljivo gledaše očekujući da od njih nešto dobije.  6. A Petar reče: „Srebra i zlata nemam, nego što imam to ti dajem: U ime Isusa Hrista Nazarećanina ustani i hodi.“  7. I uze ga za desnicu i podiže. I odmah se utvrdiše njegova stopala i gležnji;  8. I skočivši stade, i hođaše, i uđe s njima u hram hodeći i skačući i hvaleći Boga.

Jevanđelje po Jovanu, 7. zač. (2,12-22)

12. Potom siđe u Kapernaum, On i mati njegova i braća njegova i učenici njegovi, i onde ostadoše ne mnogo dana.  13. I blizu beše Pasha judejska, i otide Isus u Jerusalim.  14. I nađe u hramu one što prodaju goveda i ovce i golubove, i menjače novca gde sede.  15. I načinivši bič od uzica, izagna sve iz hrama, i ovce i goveda: a menjačima prosu novac i stolove ispretura.  16. I reče onima što prodaju golubove: „Nosite to odavde! Ne pravite od doma Oca moga, dom trgovine.“ 

17. A učenici se njegovi setiše da je napisano: „Revnost za dom tvoj izjeda me.“  18. Judejci pak odgovoriše i rekoše mu: „Kakav nam znak pokazuješ da to činiš?“  19. Isus odgovori i reče im: „Razvalite ovaj hram i za tri dana ću ga podići.“  20. A Judejci rekoše: „Četrdeset i šest godina zidan je ovaj hram, a ti ćeš za tri dana da ga podigneš?“  21. A on govoraše o hramu tela svoga.  22. Kada pak ustade iz mrtvih, setiše se učenici njegovi da ovo govoraše, i verovaše Pismu i reči koju reče Isus.

Dok mnogi teže moći i kontroli, veliki grčki propovednik podseća da sudbine naroda oblikuje samo Božja svetlost i blagodat Vaskrsenja.

Umesto da se fokusiramo na trenutke užitka, prava snaga zajedničkog života leži u nečem drugom – svakodnevnom trudu koji gradi istinsku radost.

Pouka starca Siluana Atonskog otkriva drugačije razumevanje poznatih priča o čudesima i pomera pažnju sa čoveka na ono što se u njima zaista dešava.

U vremenu unutrašnjeg pritiska i nevidljivih lomova, pravoslavno učenje otkriva dve potpuno suprotne duhovne sile koje deluju gotovo isto, ali vode u različitim pravcima.