ZAŠTO NIKADA NE SMEMO REĆI DRUGOM DA NEŠTO MORA! Sveti Pajsije o tome gde vodi ophođenje bez rasuđivanja

U danima kada pravoslavni vernici obeležavaju Vaskrs, praznik pobede života nad smrću i svetlosti nad tamom, pažnja se ne zadržava samo na radosnoj vesti o vaskrsenju, već i na načinu na koji čovek živi svoju veru u svakodnevici.

Jer upravo u tim, naizgled običnim susretima, u rečima koje upućujemo jedni drugima i u odnosu prema bližnjima, ogleda se dubina hrišćanskog života.

Vaskršnja radost poziva na smirenje, razumevanje i praštanje. Ona podseća da vera nije samo u molitvi i obredu, već i u svakom izgovorenom slovu, u svakoj misli i postupku. U vremenu kada su ljudi često brzi na osudi, a spori na razumevanju, pravoslavno predanje opominje da je blagost važnija od strogosti, a rasuđivanje od naglosti.

Mnogi duhovnici kroz vekove ukazivali su na opasnost od reči izgovorenih bez ljubavi i smirenja.

U želji da ispravimo druge, neretko zaboravljamo da ton i način na koji to činimo mogu doneti više štete nego koristi. Umesto pomoći, takve reči mogu izazvati otpor, povredu i udaljavanje, naročito kod onih koji su osetljivi i ranjivi.

Upravo zato, u duhu Vaskrsa, vernici se podsećaju da svaka primedba, svaka pouka i svaka reč treba da proistekne iz čiste namere i ličnog smirenja. Samo tada ona može biti lekovita i doneti plod. U suprotnom, postaje kamen spoticanja i uzrok razdora.

O tome je govorio i Sveti Pajsije Svetogorac, čije reči i danas snažno odjekuju među vernicima:

„Mnogo puta ne uviđate da način obraćanja drugom dobija ton bezuslovnog zahteva: Mora biti tako i tako. Tu se odmah nađe egoizam i vi svom sagovorniku tako podignete pritisak. Ako postoje čiste pobude i smernost, primedba može da mu pomogne. U suprotnom, u njemu se probudi egoizam i vaša primedba izazove suprotan učinak. Zato treba da izuzmete sebe i da delujete bez egoizma. Tek tada vas na delovanje pokreću čiste pobude.

Ophođenje bez rasuđivanja najčešće nanosi veće zlo nego ophođenje mahnitih koji su neuračunljivi i razbijaju sve oko sebe, jer ljudi bez rasuđivanja oštrim rečima ranjavaju osetljive duše i često ih smrtno povrede, jer ih dovode do očajanja. Kad bi svi ljudi u ovom životu mogli da se uteraju u red, ne bi bilo nevaljalstva i bio bi onda i ovde raj. Ne treba, dakle, pred sve ljude da postavljamo iste zahteve.“

Suština Vaskrsa ne nalazi se samo u običajima već u dubokoj poruci koju nosi Vaskrs – u potrebi za pokajanjem, praštanjem i promenom života.

Poseban značaj ima jutarnje prisustvo liturgiji.

Isus Hristos je svojim stradanjem na krstu uzeo na sebe grehe sveta, podnevši žrtvu radi spasenja ljudi.

Ovi dani smatraju se vremenom najveće radosti u hrišćanstvu, jer se proslavlja pobeda života nad smrću, odnosno vaskrsenje Hristovo, pa su i sahrane tome prilagođene.