U pravoslavnoj tradiciji, način na koji se sahranjuju upokojeni na Vaskrs i tokom Svetle sedmice se razlikuje od ostatka godine.
Ovi dani smatraju se vremenom najveće radosti u hrišćanstvu, jer se proslavlja pobeda života nad smrću, odnosno vaskrsenje Hristovo, pa su i sahrane tome prilagođene.
Zbog toga se u ovim danima opelo ne služi u uobičajenom, pokajnom tonu koji je karakterističan za ostatak godine.
U Trebniku je rečeno da ako se neko upokoji na svetu Pashu, ili u bilo koji dan Svetle sedmice, „malo šta se od uobičajenih zaupokojenih pesama peva, zbog uzvišenosti i časti radosnog praznika Vaskrsenja“.
– Opelo tada počinje, kao i svako bogosluženje Svetle sedmice, mnogokratnim pevanjem „Hristos voskrese“, uz stihove: „Da voskresnet Bog“ („Neka vaskrsne Bog“). Zatim se proiznosi uobičajena zaupokojena jektenija i peva se čitav kanon Pashe: „Voskresenija den“ („Vaskrsenja je dan“) – navedeno je u Trebniku.
Trebnik sugeriše da opelo i pevanje kanona počinje još u domu pokojnika, koji se uz pevanje kanona prenosi u crkvu.
– Posle vozglasa jektenije pre kanona čita se: „Voskresenije Hristovo vidjevše“ („Videvši vaskrsenje Hristovo“). Posle treće pesme kanona proiznosi se zaupokojena jektenija i ipakoj „Predvarivšijautro“ („Pre svanuća“). Posle šeste pesme kanona – zaupokojena jektenija, kondak „So svjatimi upokoj“ („Sa svetima upokoj“), a zatim se peva: „Jelici vo Hrista krestistesja“, govori se prokimen i čita se Apostol određen za Liturgiju toga dana, iz Dela apostolskih, i Jevanđelje vaskrsno prvo (Mt. zač. 116: 28, 16-20).
Posle Jevanđelja peva se „Voskresenie Hristovo vidjevše“ i slede druge pesme kanona.
– Posle eksapostilara Pashe: „Plotiju usnuv“ („Telom usnuvši“) pevaju se vaskrsni tropari: „Angelskij sobor“ i obavlja se kađenje, a zatim, dok se pevaju stihire Pashe: „Pasha svjaščenaja“ biva uobičajeno celivanje. Celivajući pokojnika, govore mu: „Hristos voskrese“.
Zatim se proiznose suguba zaupokojena jektenija, uz čitanje naglas molitve „Bože duhova“, otpust i oproštajna molitva. Po ruskom običaju se umesto ove molitve, odmah posle Jevanđelja, čita kao i obično posebna razrešna molitva. Prilikom prenošenja tela do groba peva se „Hristos voskrese“.
Njeno poslednje pojavljivanje u Novom zavetu beleži se na dan Pedesetnice, kada je bila među apostolima prilikom silaska Duha Svetoga – događaja koji se smatra rođenjem hrišćanske crkve.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Velika subota jedina subota u godini koja se posti.
POGLEDAJTE JOŠ:
NA VASKRS, VIŠE OD 1.100 AMERIKANACA PREŠLO U PRAVOSLAVLJE: Evo šta im je poručio vladika Danilo
SLAVIMO DRUGI DAN VASKRSA! Sutra je Vaskrsni ponedeljak!
Nova Trampova pretnja Iranu digla svet na noge: Treba nam samo jedan dan