Vaskršnje jutro u Pećkoj patrijaršiji počelo je drugačije nego inače, zvona su odjekivala punije, a molitva sabranog naroda nosila je tihu, ali snažnu radost koja ne traži mnogo reči. Vaskršnja liturgija, služena u drevnom manastiru koji vekovima čuva pamćenje jednog naroda, bila je susret vere i nade, ali i trenutak u kome se jasno čula poruka: život je jači od svega što mu se suprotstavlja.
Patrijarh srpski Porfirije služio je svetu arhijerejsku liturgiju uz sasluženje vikarnog episkopa novobrdske eparhije Ilariona, arhimandrita Danila, prezvitera Nemanje Kalema i Dragana Radovanovića, protođakona Dragana Radića i đakona Vasilija Perića. U molitvenoj tišini, koju su prekidali vaskršnji pojci, sabrani su slušali reči koje su nosile težinu ličnog svedočenja.
Posle liturgije, patrijarh Porfirije uputio je okupljenima očinsku pouku koja je, jednostavna po izrazu, nosila snažnu poruku o ljubavi i prihvatanju:
– Danas se radujemo i, voleći Gospoda, znamo da treba da volimo sve ljude, i one koji su nam bliski, i one koji nas razumeju, ali i one koji nas ne razumeju, i one koji nas ne prihvataju, i one koji nas ponekad odbacuju, znajući da Gospod proslavlja svakog pravednika, ali i miluje, voli i svakog grešnika, očekujući da svako dođe u Njegovo naručje. Gospod daruje život svima! Stoga, danas radujući se, svi pevamo radosnu pesmu: Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt razruši i onima koji su u grobovima život darova! Hristos vaskrse!
Te reči nisu ostale samo praznični pozdrav, već su otvorile razmišljanje o onome što čoveka najdublje određuje, o strahu od smrti. Patrijarh je podsetio da taj strah ne bira ni vreme ni čoveka:
– Makar čovek bio i najmoćniji, makar imao sve, bio najslavniji i najlepši, svi mu se divili i sve bilo u njegovim rukama, i on u sebi nosi strah, duboki strah, strah od smrti. Kroz čitavu svoju istoriju čovek je pokušavao da reši mnoge probleme, a na kraju je hteo da reši i taj jedan, jedinstveni problem koji se zove smrt.
U tom razmišljanju nema ni osude ni beznađa, već trezven pogled na granice ljudske moći. Nauka, umetnost i filozofija, kako je istakao, mogu produžiti život, ali ne mogu ukloniti njegov kraj.
Odgovor, prema njegovim rečima, dolazi izvan tih granica:
– Međutim, ono što je problem svakog čoveka, ono što čovek ne može sam i sobom da reši, to razrešava Gospod, koji je ljubav, koji voli svakog čoveka, koji hoće da svaki čovek dođe u poznanje istine, koji poziva sve u Carstvo svoje. On je iz ljubavi prema nama razrešio taj naš najveći problem. On je pobedio smrt!
Govoreći o tajni Vaskrsenja, patrijarh Porfirije naglasio je da pobeda nad smrću nije apstraktna ideja, već događaj koji se tiče svakog vernika:
– Zato, odgovarajući na ljubav Božju, verujući u Njega, otvorivši svoje biće, mi verom, nadom i ljubavlju tu pobedu nad smrću, koju je On izvojevao za nas, primamo i postajemo učesnici Njegove pobede, učesnici Njegovog Vaskrsenja iz mrtvih, tj. i mi zajedno sa Njim, kao kršteni, kao oni koji veruju u Njega, vaskrsavamo.
U Pećkoj patrijaršiji tog jutra nije bilo samo podsećanja na događaj iz prošlosti, već živog iskustva, kao da se granica između straha i nade pomerila u korist ove druge. Lica vernika, ozarena posle liturgije, govorila su možda i više od izgovorenih reči.
Praznična radost nastaviće se i narednih dana. Patrijarh Porfirije će na Veliki ponedeljak služiti svetu liturgiju u manastiru Visoki Dečani, gde će se susresti sa mladim stipendistima sa Kosova i Metohije, nastavljajući tako, kroz susrete i reči, ono što je u Peći započeto, svedočenje vere koje se ne zadržava u hramu, već izlazi među ljude.
POGLEDAJTE JOŠ:
SLAVIMO DRUGI DAN VASKRSA! Sutra je Vaskrsni ponedeljak!
Nova Trampova pretnja Iranu digla svet na noge: Treba nam samo jedan dan
KAKO SE SAHRANJUJU UPOKOJENI ZA VASKRS I TOKOM SVETLE SEDMICE: Razlike su značajne, a evo i šta se prvo radi u domu pokojnika