DAVALI SU MI MILION, A JA OSTAO ZA 40.000! KATAI, TERZA I KOKEZA NISU ZNALI KO JE ON: Nenad Lalatović pričao o Zvezdi, što nikada nije

Srpski trener otkrio da ga i dalje boli način na koji je napustio klupu crveno-belih

Nenad Lalatović i FK Crvena zvezda, ljubav na prvi pogled, velika bol i neiscrpna tema za mnoge razgovore.

Nenad Lalatović ponikao je kao fudbaler u Crvenoj zvezdi, prošao sve omladinske kategorije i crveno-beli dres nosio od 1994. do 2002. godine, upisavši 87 utakmica, uz četiri gola. Bio je kapiten i čovek koji se sa Crvenom zvezdom osvojio duplu krunu kao igrač. Kao trener, vodio je voljeni klub u njegovom najtežem periodu velike krize, u sezoni 2014/2015.

Razgovor sa Nenadom Lalatovićem o Crvenoj zvezdi krenuo je neplanirano, posle jednog pitanja vezano za današnju omladinu i fudbal.

Ćalasan doneo ugovor, tata se hvata za glavu

Kako vidite današnje mlade i fudbal? Deluje da oni više ne igraju iz ljubavi.

– Danas deca fudbal igraju verujući da će imati neku korist. Od malih nogu imaju menadžere, gledaju društvene mreže, da budu poznati, milioneri… U moje vreme, ja sam sa 16,5 godina otišao na kaljenje u OFK Beograd. Igrao sam sa Zvezdanom Terzićem u timu. Odrastao sam na Karaburmi, posle se preselio na Dorćol. Pa, kaljenje u Radničkom iz Kragujevca, pa Milicionaru… Igrao sam za 1.000 maraka mesečno. Kad sam se vratio u Zvezdu, za godinu dobijem platu 40.000 maraka, presrećan. Nisam smeo ni da tražim pare kad odem u kancelariju kod Dragana Džajića, bilo mi je samo da igram – počeo je razgovor Nenad Lalatović i nastavio:

– Dobijem ponudu Meca, donese je menadžer Dragan Ćalasan. Tata prisutan. Ugovor na četiri godine, po sezoni 700.000 maraka, u celosti skoro 3.000.000. A, ja u Zvezdi igram za 40.000 evra godišnje. I to sa 23 godine. Pita me Ćalasan, šta ćeš? I ja, onako mrtav-ladan kažem da biram Zvezdu. Tata jadan, hoće da padne sa stolice, hvata se za glavu. Dorćol, veče, sećam se kao da je sada… Tata mi kaže, sine volimo Zvezdu, nije sporno, ali ovim ugovorom sve rešavamo. Kažem ne mogu!

Marsej nudio bogatstvo, ali…

– I prve godine, odmah sa Zvezdom osvajam duplu krunu! I evo je, nova ponuda. Olimpik iz Marselja! Odigram derbi bez greške, oni došli da gledaju Mladena Krstajića i vide mene. Neki Hrvat im bio trener. Plaćaju obeštećenje od 8.500.000 Zvezdi za mene. Meni plata 1.000.000 godišnje! Pita me Džaja, hoću li da idem. I kažem hoću! Ali, navijači nisu dali, ostao sam. I uvek sam Zvezdi izlazio u susret, čak i kada sam posle odlazio u Šahtjor. To je to!

– Meni menadžer nije bio potreban, nisam ga imao. Zovu me tako, ja ih uputim na kancelariju, na Dragana Džajića. Imate njega. Dogovorite se sve sa njim. Kako kaže Crvena zvezda, tako će biti. Danas, deca potpisuju za kopačke… Ti menadžeri uzimaju klince za neki dug, za neke smešne pare… Neki su primorani, nekad roditelji leče frustracije preko dece, žele da se obogate… A, klinci najviše ispaštaju. Pogledajte samo koliko mladih igrača odlazi iz Srbije i nestaje! Ko je od njih napravo karijeru? Skoro, niko!

Koja je najveća nepravda koja vam se desila u sportu?

– Bilo ih je. Možda to sa Zvezdom. Kako su me ispratili? Niko nije došao da se pozdravi sa mnom. Zvezda me boli… Mnogo me boli… Zvezdi sam dao život, i voleću je dok sam živ. Zvezda je moja igračka majka, to sam hiljadu puta rekao, evo da ponovim još jednom. Došao sam kao mlad trener i poginuo za Zvezdu. I nije mi žao, jer sam spasio klub. I naravno, Vojvodina… Tu su mi se desile neke stvari koje nisam očekivao. A, najbolji sam trener tog kluba u istoriji, osvajač Kupa Srbije. Ali, i jednima i drugima želim sve najbolje.

– Eto, mogli su zimus da mi se oduže, da me puste na klupu Crvene zvezde, da kao trener osvojim titulu i kup! Mislim da sam to zaslužio. Pa, neka od leta potpišu Dekija Stankovića na deset godina! Ali, nisu. A, nadao sam se, zbog svega onoga što sam kao igrač, ali i kao trener učinio i dao za Zvezdu.

Bio sam klinac kad sam seo na Zvezdinu klupu

Jeste li pravili neke greške u životu i dok ste bili trener?

– Kad sam postao trener Crvene zvezde bio sam klinac. Pre 12 godina je to bilo. Čovek se uči na greškama. Nisam mogao da znam sve sa 36 godina. Ali, sezonu ranije, Zvezdi sam doneo titulu, kad sam bio trener Napretka, jer smo pobedili Partizan rezultatom 2:0! Marko Nikolić je tada bio trener crno-belih. Da su oni tada izgubili, Zvezda ne bi uzela titulu. I tada sam čestitao trofej, onako javno, pred TV kamerama… Srce me ponelo, bio sam mlad. Ne bih sada tako. (smeh)

– Kada sam došao u Zvezdu svašta su mi obećali. A, tamo nije bilo struje, vode, trava do kolena… Kada su me zvali Zvezdan Terzić i Slaviša Kokeza, prvo sam ih odbio. Tražio sam im Aleksandra Čavrića i Radeta Krunića, Slavoljuba i Dragoljuba Srnića, Vujadina Savića… Imao sam viziju, mladi igrači iz škole, plus ovi koje sam nabrojao. Moderan fudbal da igramo.

Hteo sam da radim za džabe, nisu mi dali

– Kažem tada Terziću i Kokezi, radiću dve godine za džabe! Ali, ako osvojim titulu i napravim 50 miliona evra, da me nagradite! Kaže meni Terza, čoveče ne možemo tako ugovor da napravimo. I ja nisam hteo da potpišem. Posle me zovu ponovo, kažu dobićeš sve što tražiš… Dođem i naravno ne dobijem ništa od obećanog. Predstave me na terasi bez struje, Terza i ja i novinari. Borio sam se muški za Zvezdu, napravili smo 25 miliona evra.

– Da vam kažem još nešto. Hteo sam Aleksandra Lukovića! Nisam ga dobio. A, evo i istine o Aleksandru Kataiju. Njega sam ja doveo u Zvezdu! Kažem Terziću i Kokezi za njega, a oni me pitaju – ko je taj Katai? Dobro, Terza je znao ko je, a Kokeza nije. A, on u Olimpijakosu, ne igra tamo, hoće da dođe, ali Terza oprezan, kaže da ne igra, plašim se… Garantovao sam za njega! Kad sam bio trener Proletera, odem na mali fudbal, na termin sa Kataijem. I on nas sve predribla… Kažem – ko je ovaj! Ovo je čudo! Čudo od igrača! Dovedemo ga nekako na pozajmicu u Zvezdu, Sale totalno nespreman. Ali, napravio je čudo.

Aleksandar Katai produžio ugovor sa Crvenom zvezdom do 2027.

Gde vidite sebe u budućnosti?

– Za mene kažu, vidi ga, promenio mnogo klubova. A, za mene tri kluba platila obeštećenje. Menjao sam klubove što vredim, što me mole da dođem. Ne nudim se bilo kome, ne obećavam. Volim da radim u Srbiji! Voleo bih da ceo život radim ovde, i u Crnoj Gori.

– Posle Lučana sam imao ponudu iz inostranstva, ali… Dali su mi korektnu platu, top, vrhunska, ali ništa za moje saradnike. Kako da ih ne vodim? Tražio sam im platu za moje ljude. Rekoh, ako nema za njih, ništa od dogovora. Nisam jurio za parama. U Srbiji radim za daleko manje para, ali mogu da vidim kad hoću oca i moju decu.

– Obično, napolje ideš gde si igrao, a ja sam igrao u Ukrajini. Zvali su me, Dario Srna moj veliki prijatelj me pozvao. Ali, tamo je teško stanje bilo, skoro tri meseca sam proveo u Ukrajini, 80 dana. Nisam mogao više da izdržim, zuje rakete… Dešavalo se da spavam u autobusu kada smo išli da igramo u Kijev. Nisu me smenili, vratio sam se zbog dece. Hteo sam da im vratim, jer su mi dali mnogo kad sam bio igrač.

– Ono što sam doživeo pre neku nedelju u Pančevu, to mi mnogo znači. Nisam mogao da izađem sa stadiona. Vole me deca, stariji… Trudio sam se da svakoga ispoštujem, za fotografiju, neki razgovor… To mi mnogo govori, da sam dobar čovek. To su obični ljudi, a među njima se najbolje osećam. Da sam loš, ne bi mi ljudi prilazili – iskren je Nenad Lalatović.

Veliki Vaskršnji intervju sa Nenadom Lalatovićem čitaćete danas u toku dana, u kojem je srpski trener govorio o tome kako je svoj duševni mir pronašao u manastiru Đurđevi Stupovi. Pričao je i o svojim iskušenjima, gresima i svim teskobama koje su ga mučile i koje ga muče.

Autor: D.Bošković