Molitvene reči i crkvene pesme
Direktno uputstvo Eparhije naglašava značaj molitvi i crkvenih pesama:
– Molitve i pesme tokom službe nisu samo formalno izgovaranje teksta ili melodije, već imaju svoj istinski i dubok smisao; pomažu nam u duhovnom samoosvešćivanju, promeni nas samih i zajednici sa bližnjima i sa Gospodom.
Veruje se da pažljivo slušanje reči i melodija pomaže vernicima da razumeju značenje svetih radnji i da ih integrišu u svoj život. Kako Eparhija dodaje:
– Za vreme bogosluženja ne šetamo po crkvi i ne guramo se. Vera dolazi slšanjem, a to znači najpre slušanjem Reči Božije, iskazane u čitanju Jevanđelja, slušanjem reči molitava, pesama, svoga srca, kao i slušanjem svojih bližnjih i glasa njihovog srca.
Pričešćivanje – susret sa svetinjom
Pričešće je centralni trenutak Liturgije i treba ga primati sa punim poštovanjem:
– Svetom pričešću pristupamo po blagoslovu svog duhovnika ili ispovednika, ako smo postili redovno i ispovedili se. Čaši prilazimo u potpunom miru, izgovarajući sa sveštenoslužiteljem molitvu. Ruke su nam prekrštene na grudima, desna preko leve. Nikada se ne krstimo pred samim putirom da ga ne bismo podizanjem i spuštanjem ruke gurnuli i prosuli svetinju.
Takođe, Eparhija objašnjava:
– Pred uzimanje pričešća izgovaramo svoje ime sveštenoslužitelju, na šta on izgovara: ‘Pričešćuje se sluga Božiji (ime) / sluškinja Božija (ime) Telom i Krvlju Hristovom’. Tamo gde je najveća Svetinja, Krv Hristova, osveštana blagodatnim dejstvom Svetog Duha, tu ne staju virusi, bakterije, ni ma kakva nečistoća, pa je svaka sumnja i osuda toga što se svi pričešćuju iz jedne kašičice ne samo neopravdana, već i pokazatelj potpunog nerazumevanja Svetih Tajni.
Pre Pričešća, žene ne stavljaju karmin, a od ponoći se ništa ne jede niti pije. Nafora, osvećeni hleb, uzima se pažljivo, vodeći računa da ni jedna mrvica ne padne na pod.
Odevanje i ponašanje u hramu
Pristojno oblačenje i ponašanje su deo poštovanja prema hramu:
– U crkvi treba da smo odeveni pristojno, bez prepunih stomaka, žvakaće gume, upadljive šminke, držanja ruku u džepovima, ljubopitljivog posmatranja ostalih vernika, smeha i razgovora. Pristojno odevanje isključuje kratke suknje, šortseve, suknje sa dubokim izrezom, provokativnu i prenapadnu odeću – ističu u Eparhiji šumadijskoj.
Mobilni telefoni su neprihvatljivi, a pravila se poštuju ne kao formalnost, već kao izraz ljubavi i poštovanja prema Gospodu i sabranju.
Znak krsta i blagoslov
Krstimo se pažljivo i pravilno:
– Krstimo se tako što u jedno saberemo tri prsta desne ruke – palac, kažiprst i srednji prst, a mali i domali prst savijemo na dlan. Tri spojena prsta simbolizuju Sveto Trojstvo – Oca, Sina i Svetoga Duha, dok su dva prsta na dlanu simbol dvojstva Hristove prirode – božanske i ljudske. […] Završavamo sa „Amin’, što znači: ‘Neka tako bude“, podsećaju iz Eparhije šumadijske.
Blagoslov se prima smerno, celivanjem ruke sveštenika i izgovaranjem: “Oče, blagoslovite” ili, u slučaju episkopa, “Blagoslovite, vladiko/preosvećeni”. Poseban blagoslov se izgovara na početku liturgije:
“Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha”, čime se blagosilja čitavo sabranje i sve što će se na njemu događati.
Sveće i prilozi
Sveće se kupuju u hramu jer su osvećene i pomažu njegov rad. Eparhija podseća:
– Iako je ustaljena praksa da se na gornjoj površini pale sveće za zdravlje i blagodat živima, a na donjoj za pokoj dušama umrlih, u Hristu su svi živi, pa se ne treba opterećivati formalnom stranom ovog čina.
Prilozi su dobrovoljni, znak zahvalnosti i način da vernik učestvuje u održavanju i radu hrama.
Na kraju, pravilno ponašanje u crkvi, kako podseća Eparhija Šumadijska, nije skup rigidnih pravila. To je način da se vernik sabere, učestvuje u bogosluženju, priđe Svetim Tajnama sa poštovanjem i ljubavlju, i iz hrama izlazi osvežen i obnovljen duhovno.
Predavanje u crkvi Svetog Spasa u Toploj pokazuje kako post, molitva i smirenje osnažuju dušu i pripremaju vernika za Veliku nedelju.
Ove godine 7. april donosi retko poklapanje koje menja ustaljeni tok bogosluženja – službe se prepliću, čitaju se tekstovi oba dana, a vernici će primetiti i drugačija pravila u postu.
Na atinskom trgu Sintagma aktivisti poručili da slavlje ne sme da podrazumeva stradanje životinja, dok se pravoslavni vernici pripremaju za prazničnu trpezu koja označava kraj posta i povratak mrsnoj hrani.
Grigorije S. Deboljski u svom delu „Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve“ sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
POGLEDAJTE JOŠ:
NIKO NIJE JAČI OD DRŽAVE: Čeka se papir iz Njujorka i onda sledi pravosudni epilog velikog skandala
BRIGA O LJUDIMA KAO PRIORITET: Medicinari iz dijaspore u bolnice i domove zdravlja širom Srbije!
“POTRESE SE ZEMLJA, KAMENJE SE RASPADE, A SUNCE SE POMRAČI”: Vladika Nikolaj o najtužnijem danu u hrišćanstvu