PROTESTI PRED VASKRS: Vegani ustali protiv tradicionalne praznične trpeze

Dok se u molitvenoj tišini Strasne sedmice pravoslavni domovi pripremaju za najveći hrišćanski praznik, Vaskrsenje Hristovo, u centru Atine grupa veganskih aktivista odlučila je da pošalje jasnu poruku protiv načina na koji se ovaj praznik tradicionalno obeležava. Članovi Panhelenske federacije „Nemesis“ okupili su se na trgu Sintagma, noseći transparente sa porukama poput „Klanje nije ljubav“ i izražavajući protivljenje ubijanju životinja pred praznik, prenose grčki mediji.

Prema njihovom saopštenju, protest nije bio performans, već otvoreno protivljenje običaju koji, kako navode, podrazumeva stradanje velikog broja životinja u ime tradicije. „Želeli smo da vas podsetimo da Vaskrs, kao i svaka proslava, ne mora biti zasnovan na bolu i krvi“, poručili su, uz pitanje: „Da li ljubav može biti zasnovana na smrti?“

Praznik radosti ili moralna dilema na trpezi

Ovaj skup održan je u trenutku kada se mnoge pravoslavne porodice pripremaju za vaskršnju trpezu. U Grčkoj se Vaskrs slavi po julijanskom kalendaru i ove godine pada 12. aprila. Za većinu vernika to je kraj posta i povratak mrsnoj hrani, najčešće uz tradicionalno pečenje. Ipak, među monasima ima onih koji ni u mrsne dane ne jedu meso, već se zadržavaju na jajima i mlečnim proizvodima. Za neke od njih upravo je Vaskrs jedini dan u godini kada uzmu i mali komad mesa, u čast praznika.

Učesnici protesta istakli su da njihova borba prevazilazi pojedinačne slučajeve i da je usmerena na širu promenu načina razmišljanja. „Borimo se za prava životinja i za promenu društvene svesti“, rekli su novinarima.

Dok se Atina sprema za prazničnu trpezu, poruka sa Sintagme ostaje kao podsetnik da se i najdublje ukorenjene navike danas sve češće preispituju.

Jedna činija, buket bosiljka i svetlost sveće – jednostavne stvari otkrivaju duboku duhovnu snagu koju donosi vaskršnja vodica.

Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji – od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.

Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije – tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.

Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.