DA LI JE POTREBNO OSVEŠTATI NOVU BURMU, AKO SE ONA SA VENČANJA IZGUBI: Sveštenik objasnio šta bi u ovom slučaju trebalo raditi

U pravoslavnoj tradiciji, burme nisu samo ukras na venčanju, već duboko simboličan znak bračne zajednice i zaveta koji supružnici daju pred Bogom.

Njihovo značenje prevazilazi materijalnu vrednost – one predstavljaju večnost, vernost i neraskidivu povezanost muža i žene.

Sam oblik burme, krug bez početka i kraja, simbolizuje beskonačnost. Time se naglašava da brak, sklopljen pred Bogom, nije prolazna ili privremena veza, već zajednica koja teži večnosti. Burme su i vidljivi znak obećanja – da će supružnici ostati jedno uz drugo u radosti i u teškoćama, u zdravlju i bolesti, kroz sve izazove života.

U obredu crkvenog venčanja u pravoslavnoj crkvi, burme imaju posebno mesto. One se osvećuju i razmenjuju kao deo svetog čina, čime dobijaju duhovnu dimenziju.

shutterstock.com/Aleksandra Sokolachko

 

Nije reč samo o simboličnom činu, već o blagoslovu kojim se potvrđuje bračni savez. Sveštenik prilikom obreda moli Boga da sjedini supružnike u jedinstvu, a burme postaju znak tog jedinstva koje je osveštano i zaštićeno božanskom blagodaću.

Mnogi vernici s toga postavljaju pitanje da li moraju da kupuju i osveštavaju novu burmu, ako onu sa venčanja izgube.

Odgovor na to pitanje dao je otac Dušan na sajtu „Svetosavlje“.

Nicoleta Ionescu/Shutterstock

 

– Prilikom obreda „obručenje“, koji se vrši pred Svetu tajnu venčanja, sveštenik blagosilja verenike i obručenje utvrđuje stavljanjem vereničkog prstenja na desne ruke verenika, uz određene molitve, u kojima se govori, između ostalog, i kakvo značenje je prsten imao u Svetom pismu. Sveštenik, dakle, ne blagosilja samo prstenje, nego verenike, pa verenički prsten može biti i promenjen, ili kao u pomenutom slučaju, da je izgubljen i treba da se zameni novim – istakao je otac Dušan i dodao:

– Znači, nema potrebe da se novokupljena burma osvećuje posebnim osvećenjem, sem ako neko ne želi da, kao i ostale stvari koje upotrebljava, zamoli nadležnog paroha, da nad burmom pročita „Molitvu za osvećenje svake stvari“. 

Nekada se gotovo podrazumevalo da žena po sklapanju braka automatski uzima muževljevo prezime.

Bračnim pravilima Srpske pravoslavne crkve propisano je da lica, koja žele da sklope brak, odlaze zajedno sa roditeljima i kumovima kod sveštenika.

Crkveno venčanje ima poseban značaj: ne zbog tradicije, običaja ili forme, već zbog toga što se tada priziva blagodat Duha svetoga na mladence – da ih vodi, čuva i osnaži u svim životnim izazovima.

Vernici često veruju da izbor venčanog prstena odlučuje o bračnom životu, ali protojerej Andrej Efanov objašnjava zašto prava snaga braka leži u molitvi, ljubavi i međusobnom poštovanju, a ne u spoljašnjim simbolima.