Subota više nije sigurna tačka oko koje se gradi svadbeni kalendar. Poslednjih godina, termin koji je nekada bio gotovo podrazumevan vikend, uz crkvena zvona, okupljenu rodbinu i slavlje koje traje do duboko u noć – sve češće ustupa mesto radnim danima. Razlog nije romantičan, već jasan: cene.
Petak postaje nova „subota“, ali ne i za Crkvu
Sale za venčanja vikendom su, kažu organizatori, rasprodate mesecima unapred, a razlika u ceni između subote i, recimo, petka može biti tolika da mladenci odluče da pomere čitavu proslavu. Tako se petak nametnuo kao nova „popularna subota“. Međutim, ono što je za restorane i budžete praktično, za Crkvu predstavlja ozbiljan problem.
U pravoslavnoj tradiciji, sreda i petak nisu obični dani. Oni nose duboku simboliku i poziv na uzdržanje. Petak je dan kada je Isus Hristos razapet, dok se sreda vezuje za izdaju Jude. Zbog toga su oba dana određena kao dani posta, bez veselja i slavlja, a samim tim i bez venčanja.
– U dane jednodnevnog posta sredom i petkom crkvena venčanja se ne obavljaju, kao što se ne obavljaju ni u sve dane postova tokom godine – objašnjava otac Gligorije Marković, sveštenik Crkve Svetih cara Konstantina i carice Jelene u Beogradu.
Kada pravila postanu prepreka – a novac rešenje
Ipak, praksa pokazuje da se granice sve češće pokušavaju pomeriti. Pritisci postoje, a ponekad prelaze i u otvorene pokušaje zaobilaženja pravila.
– Ima slučajeva kada se vrši pritisak da se venčanje zakaže i kada mu vreme nije, nudi se mito, više novca da se to ‘izgura’. Ali to je tako nelogično: želiš da se venčaš u crkvi, ali da izbegneš pravila, misleći da će ti oprostiti Bog. Uopšte nije reč o tome da li hoće ili neće, već o tome da si sam sebe doveo u loš položaj – upozorava otac Gligorije.
Crkva, dodaje on, u izuzetnim situacijama može pokazati snishođenje, ali su takvi slučajevi retki i ne predstavljaju pravilo, već izuzetak koji se razmatra sa velikom pažnjom.
Tiho venčanje posle glasne svadbe – kompromis bez blagoslova
Osim srede i petka, crkvena venčanja se ne obavljaju ni tokom četiri velika posta, na Krstovdan (18. januara i 27. septembra), na Usekovanje (11. septembra), kao ni na Vaskrs i tokom Svetle sedmice. Ova pravila nisu administrativne prepreke, već deo duhovnog poretka koji određuje ritam života vernika.
Suočeni sa tim ograničenjima, pojedini parovi pronalaze kompromis: građansko venčanje i svadba organizuju se u petak, dok se crkveni čin obavlja naknadno, tiše i skromnije, u krugu najbližih. Ipak, ni takva rešenja ne nailaze na odobravanje.
Jer, kako upozoravaju sveštenici, nije suština u „ispunjavanju forme“, već u razumevanju smisla. Dan koji je u Crkvi posvećen postu i sećanju na stradanje ne može se istovremeno pretvoriti u dan muzike, bogate mrsne trpeze i veselja, bez unutrašnjeg nesklada.
Između želje da se uštedi i potrebe da se ispoštuje tradicija, mladenci danas često biraju lakši put. Ali upravo tu se, čini se, otvara pitanje koje prevazilazi kalendar i cenovnik: da li je venčanje samo događaj koji treba organizovati – ili čin koji traži razumevanje i poštovanje onoga što predstavlja?
Jedna od najznamenitijih srpskih monahinja našeg vremena objašnjava zašto emocije i duhovna srodnost imaju veći značaj od društvenih očekivanja i kako pravoslavni pogled može pomoći da izbegnemo životne zamke.
Sveštenik Miloš Zekanović objašnjava zašto strpljenje, molitva i iskrena ljubav ostaju ključni za zajednicu koja traje, dok statistika pokazuje da se sve više brakova završava razvodom.
POGLEDAJTE JOŠ:
BOG MOŽE DA OPROSTI I BLUD, ALI OVO NE PRAŠTA: Otac Andrej otkriva šta je koren svih grehova i upozorava da smo time sve više okruženi
HOROSKOP ZA SUBOTU 28. MART: Škorpijama je idalno vreme za početak novog biznisa, Bikovi se mire sa BIVŠOM LJUBAVI!
„UMESTO ZAŠTITE PROFESIJE, BAVE SE UREĐIVAČKOM POLITIKOM MEDIJA!“ Asocijacija novinara Srbije najoštrije osudila selektivno delovanje UNS!