Evropa Penzija OECD

Foto: Freepik/image by freepik

Prema podacima OECD-a, čak dve trećine (66%) prihoda osoba starijih od 65 godina u Evropi dolazi iz javnih transfera. U nekim zemljama značajan udeo imaju i privatne penzije.

Jesu li penzije u Evropi dovoljne za pokrivanje troškova života?

Pritom, važno je napomenuti da analiza troškova života ne uključuje kirije, pa bi stvarna slika mogla biti i lošija, piše Euronews.

„>

Pogledaj galeriju

Nemanja Pančić

„>

Pogledaj galeriju

Više o penzijama pročitajte ovde.

Istraživanje koje je poredilo penzije s troškovima života krajem oktobra 2025, pokazalo je ogromne razlike širom kontinenta, od samo 22 odsto u Gruziji do čak 225 procenata u Luksemburgu.

Podaci o troškovima života, koje je prikupio „Numbeo“, predstavljaju nacionalni prosek za samca i ne uključuju stanarinu, dok podaci o penzijama dolaze iz analize „Moorepay-a“.

U Luksemburgu, primera radi, prosečna godišnja penzija iznosi 28.790 evra, dok su troškovi života procenjeni na 12.791 evro. To penzionerima ostavlja višak od skoro 16.000 evra. Penzije su više nego dvostruko veće od troškova života i u Italiji (210%), Finskoj (208%), a blizu tog nivoa su i Španija (199%) i Danska (189%).

Zemlje u kojima penzije pokrivaju troškove

U još nekoliko zemalja penzije značajno premašuju troškove života, s razmerom između 150 i 180 odsto. U tu grupu spadaju Island (179%), Norveška (178%), Nemačka (176%), Belgija (170%), Austrija (165%), Francuska (160%), Holandija (159%) i Švedska (158%).

Postoji i šest zemalja u kojima državne penzije takođe pokrivaju osnovne troškove samca, ali je višak znatno manji. To su Švajcarska (131%), Irska (126%), Ujedinjeno Kraljevstvo (120%), Poljska (112%), Češka (108%) i Grčka (103%).

Gde penzije nisu dovoljne?

U čak 20 evropskih zemalja državne penzije nisu dovoljne za pokrivanje troškova života. U nekima od njih, poput Slovenije (95%), Slovačke (94%), Estonije (91%) i Portugala (90%), pokrivaju veći deo troškova. U toj grupi se nalaze i Crna Gora (89%), Litvanija (85%), Hrvatska (82%) i Mađarska (81%).

Međutim, situacija je znatno teža u drugim zemljama, gde penzije ne pokrivaju ni polovinu troškova.

Na samom dnu lestvice su Gruzija (22%), Albanija (29%), Ukrajina (29%) i Moldavija (42%). Loše stoje i Bosna i Hercegovina (53%), Srbija (685), Kipar (58%), Severna Makedonija (61%), Turska (64%) i Letonija (65%).

Jasna geografska podela

Podaci otkrivaju jasnu geografsku podelu. U Severnoj i Zapadnoj Evropi, uključujući nordijske zemlje, penzije uglavnom pokrivaju ili premašuju osnovne troškove života. U Srednjoj Evropi pokrivenost je umerena, dok u Istočnoj Evropi i na Balkanu penzije najčešće pokrivaju samo deo troškova.

Noel Vajtsajd, gostujući profesor na Univerzitetu u Oksfordu, objašnjava da su „neke zemlje EU jednostavno siromašnije od drugih i da se od porodice očekuje da finansijski pomažu starijim rođacima i tako dopunjuju njihova primanja“.

Struktura penzionog sistema je ključna

Starije osobe u Evropi se uveliko oslanjaju na penzije kao glavni izvor prihoda. Prema podacima OECD-a, čak dve trećine (66%) prihoda osoba starijih od 65 godina u Evropi dolazi iz javnih transfera. U nekim zemljama značajan udeo imaju i privatne penzije.

Dejvid Sinkler, izvršni direktor britanskog Međunarodnog centra za dugovečnost, ističe da je „struktura penzionog sistema svake zemlje ključan pokretač visine penzija“.

BONUS VIDEO: