Prof. dr Petar Otašević: Pomeranje SATA UNAPRED može povećati RIZIK od infarkta i šloga – jedan dan sledeće nedelje zahteva posebnu pažnju

Ovog vikenda, u noći između subote i nedelje (28. na 29. mart), pomeramo sat unapred sa 2 na 3 ujutru. Promena sa zimskog na letnje računanje vremena mnogima je teža za prilagođavanje nego prelazak sa letnjeg na zimsko, jer te noći spavamo sat vremena manje.

Iako deluje bezazleno, ova promena može da izazove određene posledice po zdravlje. Kardiolog prof. dr Petar Otašević za portal Srećne upozorava da i tih sat vremena kraćeg sna može povećati neke zdravstvene rizike.

To se ogleda u povećanom umoru, stresu i nervozi, nesanici i promenama raspoloženja. Takođe, kako kaže kardiolog, kratkotrajno smanjenje sna može doprineti češćoj pojavi aritmija, odnosno nepravilnog rada srca.

 – Naš organizam deluje u 24-časovnom, tzv. cirkadijalnom ritmu i prosto se navikava na određene smene dana i noći. U skladu sa tim, organizam reguliše svoje osnovne funkcije. Kada dođe do pomeranja sata, odnosno prelaska sa zimskog na letnje vreme, dolazi do poremećaja 24-časovnog ritma. To može aktivirati određene hormonske sisteme, što dovodi do ubrzanog rada srca, podizanja krvnog pritiska i, posledično, povećanja rizika od akutnog infarkta miokarda ili moždanog udara – kaže naš sagovornik. 

New Africa/Shutterstock

Iako to povećanje rizika nije veliko, ono ipak postoji. Velike studije pokazale su da se učestalost infarkta miokarda povećava u tom periodu za 5 do 10 odsto. 

Pomeranje sa zimskog na letnje računanje rizično

– Dan koji je najrizičniji, zapravo je prvi ponedeljak nakon pomeranja sata. Sad u ponedeljak, 30 marta, može se očekivati malo povećanje rizika, ali opet povećanje u odnosu na neke uobičajene termine. To se odnosi samo na pomeranje sata unapred. Međutim, kada, na primer, s jeseni duže spavamo sat vremena, onda praktično imamo neutralan efekat, i čak imamo manju učestalost tih infarkta, šloga, nego što je to uobičajeno – kaže dr Petar Otašević. 

Problem je u tome što, kada sat pomeramo unapred, sa 2 na 3, manje spavamo, organizam je u većem stresu i hormoni se aktiviraju – veći je puls, veći je pritisak i onda samim tim može da dođe i do veće učestalosti infarkta miokarda.

– Sve to odnosi se samo na prolećno menjanje sata, ali ne i na jesenje. Ipak, postoji način da se to ublaži tako što ćemo pripremiti organizam na ovu promenu dva do tri dana unapred. Znači, praktično bi trebalo odlaziti u krevet 15 do 20 minuta ranije da bismo nadoknadili taj sat. To će pomoći da prilagodimo organizam postepeno da menja taj  cirkadijalni ritam – savetuje prof. dr Otašević.

Shutterstock Yuganov Konstantin

Promena se dešava tokom vikenda, što nam praktično daje nedelju da se pripremimo za ponedeljak. Ipak, bolje je početi s pripremama već danas.

Kao i kod svih drugih promena, osobe koje već imaju neko kardiovaskularno oboljenje, kao i stariji ljudi, nalaze se u većem riziku u odnosu na zdrave osobe. Zato je važno da oni obrate posebnu pažnju i slede savete stručnjaka.

„Za“ i „protiv“ pomeranja sata

Već godinama svetska javnost vodi polemiku da li bi trebalo da se zaustavi pomeranje sata dva puta godišnje kako ne bi dolazilo do ovakvih rizika, pa imamo glasove „za“ i „protiv“. Dr Otašević je izraziti pobornik pomeranja sata ali uz adekvatnu pripremu za to.  

– Ja moram da kažem da sam ja pristalica promene sata, jer to praktično omogućava bolje iskorišćavanje sunčeve svetlosti. Ne mislim da je to pomeranje nešto posebno dramatično. Prosto, kad odete leti u Grčku na odmor, niko ne priča o štetnom uticaju odlaska u Grčku na odmor, a tamo opet menjate sat vremena kad ostajete. Inače, kad bi to pomeranje bilo baš toliko bitno, u situacijama kada letite za Los Anđeles – svi bi popadali mrtvi kad izađu iz aviona, pošto je ipak 9 sati razlike – duhovito pravda svoj stav prof. dr Otašević. 

Prema mišljenju kardiologa, pomeranje sata samo po sebi nije posebno opasno, ali je važno pripremiti se za ovu promenu kako bismo sveli na minimum eventualno povećanje rizika. Treba imati u vidu i da naš organizam voli duži san, što nam prija – zbog toga smo u manjoj opasnosti kada se sat vraća na zimsko računanje vremena i kada te noći spavamo sat duže.

– Čitao sam da u zemljama koje su bliže Ekvadoru to pomeranje sata nema mnogo smisla, zato što je dan približno jednak. U zemljama naše geografske širine mislim da u principu to pomeranje sata zapravo ima smisla: u energetskom smislu, smislu organizacije dana i u smislu iskorisljivosti dnevnog svetla za razne aktivnosti. Prosto, organizam mora da se uskladi sa tim novim 24-časovnim ritmom – zaključuje prof. dr Petar Otašević.

BONUS VIDEO: