NA SPECIFIČAN NAČIN NAM ČESTITAO ROĐENDAN! Autorski tekst Sinše Malog o deset godina Srbije i Srpskog telegrafa

Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali na specifičan način nam je čestitao rođendan.

Decenija je već trajanje. Listu Srpski telegraf, pre svega, čestitam desetu godišnjicu izlaženja i želim još mnogo dobrih priča, čitalaca i uspeha u daljem radu. Rasli ste zajedno sa Srbijom.

Ekonomiju naše zemlje obeležio je trnovit put od zemlje na ivici bankrota do treće najbrže rastuće ekonomije u Evropi i dobijanja investicionog kreditnog rejtinga, a ono što je između ta dva su naš rad, trud, napor i bolan put reformi koje smo sproveli da bismo konačno bili percipirani kao važan deo evropske privrede.

Svet se, u međuvremenu, takođe menjao. Ali to su okolnosti na koje nismo mogli da utičemo i sve što smo mogli jeste da se prilagođavamo i grčevito borimo da minimiziramo negativne efekte svetskih kriza na Srbiju. Međutim, ono na šta jesmo mogli da utičemo, što je bila naša moralna, politička i ljudska obaveza jeste da podignemo kvalitet života naših građana.

Ekonomijom se niko u Srbiji u decenijama iza nas nije bavio. Prethodne garniture političara, danas dežurnih kritičara, bavile su se samo govorima o lepom životu dok je prosek plata građana iznosio 330 evra i dok su penzioneri preživljavali s 200 evra penzije.

Takav odnos prema svojim građanima doneo je i vreme kada budžet Republike Srbije nije bio dovoljan za isplatu penzija. To su, ujedno, jedne od najcrnjih godina srpske ekonomije koje nikada više ne smemo da dopustimo.

Godine koje su nam pojeli uspeli smo da nadoknadimo. Kada se okrenemo iza sebe, samo u poslednjih deset godina Srbija je postala zemlja s investicionim kreditnim rejtingom, Srbija je postala zemlja o čijim se ekonomskim uspesima govori na međunarodnim finansijskim konferencijama, čija se otpornost na spoljne pritiske hvali, zemlja koja je u teškoj konkurenciji dobila organizaciju međunarodne Ekspo izložbe – jer se u nju veruje.

O tim uspesima govorim kada kažem da je bilo teško. Jer, iako na evropskom tlu, Srbija je bila birokratska prašuma koju investitori zaobilaze jer žele jasan, očišćen pravni teren za ulaganje, jer žele sigurnost za svoj kapital i razvoj, mogućnost za plasman i izvoz u treće zemlje, kvalitetnu radnu snagu i transparentne procese u sistemu u kome planiraju da ulože novac.

Deceniju smo proveli „pripremajući teren“ da od zemlje iz koje su investitori bežali, a fabrike zatvarane, uspemo da premašimo pet milijardi evra stranih direktnih investicija u jednoj godini.

I, tada je već bilo sasvim jasno da smo na pravom putu. Kada smo iza sebe ostavili godine u kojima je svaki naš četvrti građanin bio bez posla, budući da je nezaposlenost dostizala 25,9 odsto, kada smo prvo prešli prosek plata od 500 evra, danas već 1.000, s planovima da plate i penzije u Srbiji nastave da rastu, u realnom iznosu, a time i životni standard svih naših građana.

Na zaposlenost koja je rasla, s otvorenih oko 500.000 radnih mesta, stizale su brojke o istorijski niskoj nezaposlenosti u Srbiji, danas na nivou od 8,7 odsto. Investitori su nas mapirali kao destinaciju koja im otvara dalja tržišta zahvaljujući sklopljenim sporazumima o slobodnoj trgovini, i s infrastrukturom koja se ubrzano gradi i razvija.

A, putevi su za investicije putevi novca. Nema investicija bez puteva. Od 1945. do 2012. u Srbiji je izgrađeno 596 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, od 2012. do danas više od 620. To je život za građane Srbije, to su nova radna mesta, to je veći privredni rast, to je bolja budućnost za mlade, veća atraktivnost i konkurentnost privrede. To je ono što menja Srbiju.

Uspesi koje beležimo prethodnih godina posledica su isključivo odgovorne ekonomske politike, sistemskih reformi, stručnog upravljanja institucijama, makroekonomska stabilnosti koju smo postigli. Veliki investicioni talas koji smo započeli biće baza rasta koji želimo sami da stvorimo u godinama pred nama.

Srbiji su za rast ekonomije potrebna i velika javna, domaća ulaganja i sada smo već dostigli velike procente izdvajanja iz budžeta za kapitalne investicije. Samo u ovoj godini aktuelni su veliki projekti, za koje izdvajamo oko 737 milijardi dinara, što čini 6,7 odsto BDP.

Predstavljeni program razvoja Srbije do 2030, odnosno 2035, biće simbol daljeg uspeha jer sadrži dalja obimna ulaganja u rast, razvoj, nove rekorde. Samo do kraja sledeće godine u planu je završetak 323 projekta vrednosti 17,8 milijardi evra, u šta su uključene i investicije u Ekspo infrastrukturu, koju će koristiti oko četiri miliona posetilaca koje očekujemo i predstavnici oko 140 zemalja koji će doći tom prilikom u Srbiju.

Ekonomija koju stvaramo je nova srpska ekonomija domaćeg rasta. Rasta kakav nam je nedostajao prethodnih decenija jer smo gajili ekonomiju preživljavanja.

Hvala svim građanima Srbije što su imali vere da su dobre godine moguće i u Srbiji, čak i u teškim globalnim vremenima, što su znali kome treba pokloniti poverenje čak i posle mnogo izneverenih godina, što su zadržali ljubav prema svojoj zemlji. Srbija im sada to vraća.

A, najbolje godine za Srbiju tek dolaze. Posle Ekspa i godine u kojoj ćemo biti centar sveta, dolazi nam novi rast koji će nam obezbediti sva prethodna velika ulaganja. Dolaze nove decenije uspeha koje će naše mlade zadržati u svojoj zemlji, u kojoj mogu lepo da žive, da zarađuju i ne stide se da kažu odakle su. To mora biti najvažnija misija svakog ko se u Srbiji bavi politikom. Jer, jedna decenija uspeha nije dovoljna. Idemo dalje.