U vremenu u kojem su brzina života i stalna izloženost tuđim sudbinama postali svakodnevica, čovek sve češće zaboravlja da pogleda u sopstveno srce. Lakše je govoriti o drugima nego suočiti se sa sobom, lakše je uočiti tuđe slabosti nego priznati sopstvene.
Upravo u toj sklonosti ka osuđivanju, mnogi duhovnici vide jednu od najvećih opasnosti po dušu savremenog čoveka.
Pravoslavno učenje neprestano podseća da je put spasenja ličan i tih, ispunjen pokajanjem, smirenjem i unutrašnjim preispitivanjem.
Nije čoveku dato da bude sudija bližnjima, niti da meri tuđu veru i padove, već da bdije nad sopstvenim mislima, rečima i delima.
U svakodnevnim odnosima, gde se lako rađaju osuda, zavist i gnev, vernik je pozvan na drugačiji odgovor – na ćutanje, razumevanje i molitvu.
Mnogi zaboravljaju da svaka izgovorena reč o drugome, naročito ona koja nosi težinu osude, najpre ranjava onoga koji je izgovara. Umesto da donese istinu, ona često produbljuje udaljenost među ljudima i udaljava čoveka od Boga.
Duhovni život, kako uče Sveti oci, počinje onog trenutka kada čovek prestane da ispituje tuđe grehe i počne da oplakuje svoje.
Zato se u pravoslavnoj tradiciji naročito naglašava značaj unutrašnje borbe i stalnog vraćanja sebi. U toj borbi nema mesta za gordost ni za nadmoć nad drugima, već samo za iskreno pokajanje i želju za ispravljenjem.
Čovek koji poznaje svoje slabosti ne nalazi zadovoljstvo u razotkrivanju tuđih.
U tom duhu odzvanjaju i reči Sveti Jovan Zlatousti:
„Niko te nije postavio za sudiju tuđih postupaka niti za islednika tuđih grehova. Dužan si da sudiš sebi samome, a ne drugima. Jer, da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osuđeni. A kad nam sudi Gospod, kažnjava nas, da ne budemo osuđeni sa svetom (1. Kor. 11, 31-32). A ti si izokrenuo taj poredak! Previđaš i svoje velike i svoje male grehe, a kod drugih detaljno razmatraš svaki greh“.
Svaki susret sa drugim čovekom prilika je da pokažemo kakvi smo u dubini duše.
Crkva podseća da rat nikada ne donosi istinsku pobedu, već samo stradanje, razaranje i nove podele među ljudima.
Crkva vekovima upozorava da čovek, kada počne da sudi drugima, lako zaboravlja sopstvene slabosti i sopstvenu borbu sa grehom.
Pravoslavno predanje uči da se odnos sa Bogom ne stvara naglo niti samo spoljašnjim pravilima, već promenom srca i načina života.
POGLEDAJTE JOŠ:
MISLILI DA SU POČINILI SAVRŠEN ZLOČIN! Otac i sin ubili gosta kafane, bacili telo u Tisu i TRI MESECA GLUMILI NEVINOST! „On je profesor, U ŠOKU SMO!“
Hrvati napadaju patrijarha Porfirija: Zameraju mu dobre odnose sa Vučićem
„EVROPA NIJE U POZICIJI DA SADA UCENJUJE BILO KOGA“: Putinov čovek žestoko prozvao lidere EU