OVO DANJU MNOGO POMAŽE, A NOĆU DELUJE DESET PUTA JAČE: Reči starca Joanikija otkrivaju put ka blagostanju koji mnogi traže

Jutrenja

Sveto Jevanđelje po Luki, začalo 106 (21,12-19)

12. A pre svega ovoga dignuće na vas ruke svoje i goniće vas i predavati u sinagoge i tamnice: vodiće vas pred careve i namesnike zbog imena moga. 13. A to će vam se dogoditi za svedočanstvo. 14. Stavite, dakle, u srca svoja, da ne smišljate unapred kako ćete odgovarati; 15. jer ja ću vam dati rečitost i mudrost kojoj se neće moći suprotstaviti ili odgovoriti svi vaši protivnici. 16. A predavaće vas i roditelji, i braća, i rođaci, i prijatelji, i pobiće neke od vas. 17. I svi će vas omrznuti zbog imena moga. 18. Ni dlaka s glave vaše neće propasti. 19. Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.

Liturgija

Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 331 (12,1-10)

1. Zato i mi, imajući oko sebe toliki oblak svedoka, odbacimo svako breme i greh koji nas lako zavodi, i sa strpljenjem hitajmo u podvig koji nam predstoji, 2. gledajući na Isusa, Načelnika i Savršitelja vere, koji umesto predstojeće mu radosti pretrpi krst, ne mareći za sramotu, i sede s desne strane Prestola Božijega. 3. Pomislite, dakle, na Njega, koji je od grešnika podneo takvo protivljenje protiv sebe, da ne malakšete i ne klonu duše vaše.

4. Još se ne suprotstaviste do krvi boreći se protiv greha, 5. i zaboravili ste savet koji vam govori kao sinovima: „Sine moj, ne zanemaruj karanje Gospodnje, niti kloni kada te on pokara. 6. Jer koga ljubi Gospod onoga i kara; i bije svakoga sina koga prima.” 7. Ako podnosite karanje, Bog postupa sa vama kao sa sinovima. Jer koji je to sin koga otac ne kara?

8. Ako li ste bez karanja, koje su svi iskusili, onda ste kopilad a ne sinovi. 9. Dalje, kad su nas naši telesni oci karali, mi smo ih slušali. Zar se nećemo mnogo više pokoravati Ocu duhova i živeti? 10. Jer oni nas karahu za malo dana prema svome nahođenju, a On na korist našu, da budemo zajedničari svetosti njegove.

Sveto Jevanđeljepo Mateju, začalo 80 (20,1-16)

1. Jer je Carstvo nebesko slično čoveku domaćinu koji ujutru rano iziđe da najmi poslenike u vinograd svoj. 2. I pogodivši se s poslenicima po dinar na dan, posla ih u vinograd svoj. 3. I izišavši oko trećega časa, vide druge gde stoje na trgu besposleni. (Po jevrejskom brojanju to je devet časova ujutro; i dalje: šesti čas je podne, jedanaesti čas je pet sati posle podne.) 4. I njima reče: „Idite i vi u vinograd moj, i što bude pravo daću vam.”

5. I oni otidoše. I opet izišavši oko šestoga i devetoga časa, učini tako. 6. A oko jedanaestoga časa izišavši, nađe druge gde stoje besposleni i reče im: „Što stojite ovde celi dan besposleni?” 7. Rekoše mu: „Jer nas niko ne najmi.” Reče im: „Idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo primićete.” 8. A kad bi uveče, reče gospodar vinograda pristavu svom: „Dozovi poslenike i podaj im platu počevši od poslednjih do prvih.” 9. I došavši koji su oko jedanaestoga časa najmljeni, primiše po dinar.

10. A kada dođoše prvi, pomisliše da će više primiti, i primiše i oni po dinar. 11. I primivši roptahu na domaćina. 12. Govoreći: „Evo, ovi poslednji jedan čas radiše, pa ih izjednači s nama koji podnesmo tegobu dana i žegu.” 13. A on odgovarajući reče jednome od njih: „Prijatelju, ne činim ti nepravdu. Nisi li pogodio sa mnom po dinar? 14. Uzmi svoje pa idi; a ja hoću i ovom poslednjem da dam kao i tebi. 15. Ili zar ja nisam vlastan u svome činiti šta hoću? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar? 16. Tako će biti poslednji prvi i prvi poslednji; jer je mnogo zvanih a malo izabranih.”

Pouka svetogorskog starca otkriva jednostavan čin koji vraća snagu duši i oslobađa srce od težine greha.

Otac Arsenije objašnjava kako protivprirodni izbori i nemoral svakodnevno iscrpljuju našu snagu i ugrožavaju budućnost čitavog naroda

Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.

Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.