NIKAD OVO NE RADITE POSLE PRIČEŠĆA: Otac Dimirije kaže da od njega tad nećete imati nikakvu korist!

Ono je dar Božije ljubavi, ali i odgovornost, jer se prima sa verom, strahom Božijim i pripremljenim srcem.

Ipak, uprkos njegovoj neizmernoj važnosti, u pravoslavlju se naglašava da o pričešću ne treba govoriti olako, niti ga iznositi kao temu za hvalisanje ili spoljašnje pokazivanje.

To je lični i tajanstveni susret sa Bogom, koji zahteva tišinu, smirenje i unutrašnju sabranost.

O tome svedoči i poučno objašnjenje protojereja Dimitrija Smirnova:

– Dešava se i ovako: čovek se pripremio, vredno se trudio, preputovao dug put, pokisao na kiši, pobožno stajao na službi, ispovedio se do kraja, ništa nije skrivao, duboko se pokajao za sve i nije se opravdavao: „Primi me, Gospode, i oprosti mi. Trudiću se da ne radim ono što sam radio juče i prekjuče sledeći put“ – počeo je otac Dimitrije. 

Kaže, čovek se pričestio, primio blagodat i izašao iz crkve prosvetljen, a onda je pao i to olako: 

Printscreen/YouTube

 

– Ali je sreo nekoga, počeo da razgovara i počeo da se ponaša kao da čini dobro delo, pozivajući ga u crkvu, govoreći mu kako je ovde divno, kako je duhovno, kako divno reč Božija teče ovde. Prošlo je deset minuta, i shvatio je da mu je duša prazna… Ono što je poneo iz crkve je nestalo, iščezlo.

Sve što je čovek video, osetio i ušlo u njegovu dušu, kaže kao kroz dimnjak, izletelo je u nebo – i ponovo se njegova duša oseća hladno i prazno…

– Jer,  ova prava osećanja treba uvek da ostanu tajna.

– I ono što primamo od Boga, naša unutrašnja veza sa njim, naši razgovori sa njim i darovi koje on daje, treba da budu skriveni u našim srcima. Ne trebaju se deliti ni sa kim drugim… – upozorava otac Dimitrije. 

Sveštenik Borislav Petrić podseća da je crkva sveti prostor u kojem se očekuje poštovanje, skromnost i dostojanstvo.

Kako se ponašati u crkvi da bi duša zaista bila spremna za susret sa Bogom — saveti jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka koji i danas pomažu vernom narodu širom vaseljene.

Mnoge žene danas trpe zlostavljanje od strane svojih muževa, ćuteći iz straha, srama ili pogrešnog uverenja da je trpljenje dužnost svake dobre hrišćanke.

Pričešće u pravoslavlju nije običaj, niti formalnost, već susret sa živim Bogom.