DANAS JE PETAK 13. – ŠTA DA RADIMO: Jedan od najuglednijih teologa otkriva da li je greh verovanje da ovaj dan donosi nesreću

Kada se u kalendaru spoje petak i broj 13, kao danas, mnogi ljudi zastanu bar na trenutak. Neko će se našaliti, neko će slegnuti ramenima, ali ima i onih koji tog dana izbegavaju putovanja, važne odluke ili nove početke. Strah od ovog datuma toliko je rasprostranjen da ga prate čitave priče, upozorenja i „pravila“. Ali postavlja se pitanje: kako na to gleda pravoslavna vera i da li je greh verovanje u nesreću petka 13?

Zašto se ljudi plaše petka 13.

Jedno od najčešćih objašnjenja vezuje se za biblijski događaj – Tajnu večeru. Za stolom je bilo trinaest ljudi: Gospod Isus Hristos i dvanaestorica apostola. Broj 13 u narodnim tumačenjima često se povezuje sa Judom Iskariotskim, učenikom koji je izdao Hrista za trideset srebrnjaka.

Tokom vremena ta simbolika je u narodnoj mašti počela da se pretvara u znak nesreće. Kada se tome pridružio i petak, dan Hristovog raspeća, nastala je kombinacija koja je u mnogim kulturama dobila gotovo mističnu reputaciju.

Ipak, važno je naglasiti: u pravoslavnom učenju ne postoji verovanje da određeni datum sam po sebi nosi nesreću.

Sujeverje kao „praznina“

Ruski teolog i profesor Moskovske duhovne akademije, Aleksej Iljič Osipov, objašnjava da etimologija reči „sujeverje“ veoma mnogo govori.

– Reč „sujeverje“ se sreće u mnogim jezicima. Između ostalog, u grčkom postoji pojam ‘meteotis’, koji se na slovenski i ruski jezik prevodi upravo kao sujeverje. U grčkom znači prazninu, privid i glupost. I u jevrejskom jeziku postoji reč sa sličnim značenjem: dim, para koja se lako rasejava, nešto bez suštine – kaže profesor Osipov, prenosi portal pravoslavie.ru.

On dodaje da ove reči zapravo veoma dobro opisuju prirodu takvih verovanja:

– Po svom sadržaju to je izvesna praznina i glupost. Čovek tome pridaje značaj kao nečemu što zaista postoji i usled toga pada u obmanu, u samoobmanu. To je vera u stvari koje zapravo nemaju nikakav značaj.

Drugim rečima, problem nije u datumu, već u tome što čovek počinje da mu pripisuje moć koju on nema.

Rybchinskiy / Sputnik / Profimedia

 

Da li je sujeverje greh 

Na prvi pogled, neko može pomisliti da je verovanje u takve znake bezazleno. Međutim, pravoslavno učenje gleda dublje – na posledice koje takvo verovanje ostavlja na čoveka.

Osipov objašnjava vrlo jednostavno:

– Šta je greh? Greh je ono što šteti čoveku.

On navodi i slikovit primer:

– Ako počnem da verujem da mi je crna mačka prešla put i sada se ne zna šta će sa mnom biti, čovek se rastroji, ne zna šta da radi i zbog toga mu se remeti sav normalan život, upravo zato je to greh.

Drugim rečima, sujeverje čoveka uvodi u strah, nesigurnost i zavisnost od izmišljenih znakova. Umesto da se osloni na Boga i zdrav razum, on počinje da tumači svakodnevne događaje kao skrivene pretnje.

 Zašto ljudi i danas veruju u „loše znakove“.

Sujeverja opstaju vekovima jer se lako prenose kroz porodicu, šale, priče i navike. Često ih ljudi prihvataju i nesvesno, bez ozbiljnog razmišljanja.

U narodu postoje mnogi takvi „znaci“: crna mačka koja pređe put, prazna kanta koju neko nosi ispred vas, broj 13 na vratima ili spratu zgrade. Mnogi se prema tome odnose kao prema sitnoj opomeni sudbine.

Ali upravo tu nastaje problem, kada slučajnost počne da upravlja čovekovim raspoloženjem i odlukama.

Šta je pravi odgovor pravoslavlja

Pravoslavna vera uči da nijedan datum, broj ili slučajan događaj ne određuje sudbinu čoveka. Njegov život nije u rukama brojeva, već u rukama Boga.

Zato se u crkvenom predanju stalno ponavlja ista misao: strah od znakova i „loših dana“ nije znak vere, već znak praznoverja.

Petak 13 je, zapravo, samo još jedan dan u kalendaru. Ako ga čovek dočeka sa strahom – on je već dao moć nečemu što je samo broj i datum. Ako ga dočeka mirno, sa poverenjem u Boga – tada taj datum gubi svaki „magični“ značaj.

I možda je upravo to najjednostavniji odgovor na pitanje koje se ponavlja svakog puta kada kalendar pokaže ovu kombinaciju: nesreću ne donosi petak 13, već strah koji mu ljudi pripisuju.

Služeći liturgiju na praznik Svete mučenice Agripine, mitropolit šumadijski podsetio je da vera bez dela ostaje prazna i upitao vernike da li im je vera istinska ili samo puka tradicija.

Život u skladu sa Bogom, prema učenju Svetih otaca, ne oslobađa čoveka od teškoća.

Formalnosti i spoljašnje prakse mogu dati okvir, ali samo iskrena veza sa Bogom i moralna doslednost čine veru potpunom i stvarno živom.

Dom nije samo mesto zajedničkog života, već mala crkva, prostor u kome se čovek uči ljubavi, praštanju i trpljenju.