KAD TI JE TEŠKO, SLOBODNO PUSTI SUZU – A ONDA RECI OVO: Jeromonah Serafim savetuje šta učiniti kada nam život lomi krila

Na 6. času

Knjiga proroka Isaije (13,2-13)

2. Na gori visokoj podignite zastavu, vičite im iza glasa, mašite rukom, neka uđu na vrata kneževska. 3. Ja sam zapovedio izabranim svojim i dozvao sam junake svoje da izvrše gnev moj koji se raduju s veličine moje. 4. Vika stoji ljudstva na gorama kao da je velik narod, vika i vreva carstva skupljenih naroda; Gospod nad vojskama pregleda vojsku ubojitu.

5. Dolaze iz daljne zemlje, s kraja nebesa, Gospod i oruđa srdnje njegove, da zatre svu zemlju. 6. Ridajte, jer je blizu dan Gospodnji; doći će kao pustoš od svemogućega. 7. Zato će svaka ruka klonuti, i svako srce čovečije rastopiti se. 8. I oni će se smesti, muke i bolovi spopašće ih, mučiće se kao porodilja, prepašće se jedan od drugoga, lica će im biti kao plamen. 9. Evo, ide dan Gospodnji ljuti s gnevom i jarošću da obrati zemlju u pustoš, i grešnike da istriebi iz nje.

10. Jer zvezde nebeske i prilike nebeske neće pustiti svetlosti svoje, sunce će pomrčati o rođaju svom, i mesec neće pustiti svetlosti svoje. 11. I pohodiću vasiljenu za zloću, i bezbožnike za bezakonje; i ukinuću razmetanje oholih, i ponos silnih oboriću. 12. Učiniću da će čovek više vrediti nego zlato čisto, više nego zlato Ofirsko. 13. Zato ću zatresti nebo, i zemlja će se pokrenuti sa svoga mesta od jarosti Gospoda nad vojskama i u dan kad se raspali gnev Njegov.

Na večernji

Prva knjiga Mojsijeva (8,4-21)

4. te se ustavi kovčeg sedmog meseca dana sedamnaestog na planini Araratu. 5. I voda opadaše sve većma do desetog meseca; i prvoga dana desetog meseca pokazaše se vrhovi od brda. 6. A posle četrdeset dana otvori Noje prozor na kovčegu, koji beše načinio; 7. i ispusti gavrana, koji jednako odletaše i doletaše dokle ne presahnu voda na zemlji. 8. Pa pusti i golubicu da bi video je li opala voda sa zemlje.

9. A golubica ne našavši gde bi stala nogom svojom vrati se k njemu u kovčeg, jer još beše voda po svoj zemlji; i Noje pruživši ruku uhvati je i uze k sebi u kovčeg. 10. I počeka još sedam dana, po opet ispusti golubicu iz kovčega. 11. I pred veče vrati se k njemu golubica, i gle, u kljunu joj list maslinov, koji beše otkinula; tako pozna Noje da je opala voda sa zemlje. 12. Ali počeka još sedam dana, pa opet ispusti golubicu, a ona mu se više ne vrati.

13. Šest stotina prve godine veka Nojeva prvi dan prvog meseca usahnu voda na zemlji; i Noje otkri krov na kovčegu, i ugleda zemlju suvu. 14. A drugoga meseca dvadeset sedmoga dana beše sva zemlja suva. 15. Tada reče Bog Noju govoreći: 16. „Izađi iz kovčega ti i žena tvoja i sinovi tvoji i žene sinova tvojih s tobom; 17. sve zveri što su s tobom od svakog tela, ptice i stoku i što god gamiže po zemlji, izvedi sa sobom, neka se raziđu po zemlji, i neka se plode i množe na zemlji.”

18. I izađe Noje i sinovi njegovi i žena njegova i žene sinova njegovih s njim. 19. Sve zveri, sve sitne životinje, sve ptice i sve što se miče po zemlji po svojim vrstama izađoše iz kovčega. 20. I načini Noje žrtvenik Gospodu, i uze od svake čiste stoke i od svijih ptica čistih, i prinese na žrtveniku žrtve paljenice. 21. I Gospod omirisa miris ugodni, i reče u srcu svom: „Neću više kleti zemlje s ljudi, što je misao srca čovečijeg zla od malena; niti ću više ubijati svega što živi, kao što učinih.

Priče Solomonove (10,31-32; 11,1-12)

31. Usta pravednikova iznose mudrost, a jezik opaki istrebiće se. 32. Usne pravednikove znaju što je milo, a bezbožnička su usta opačina.

1. Lažna su merila mrska Gospodu, a prava mera ugodna mu je. 2. Kad dođe oholost, dođe i sramota; a u smernih je mudrost. 3. Pravedne vodi bezazlenost njihova, a bezakonike satire zloća njihova. 4. Neće pomoći bogatstvo u dan gneva, a pravda izbavlja od smrti. 5. Pravda bezazlenog upravlja put njegov, a bezbožnik pada od svoje bezbožnosti. 6. Pravedne izbavlja pravda njihova, a bezakonici hvataju se u svojoj zloći.

7. Kad umire bezbožnik, propada nadanje, i najjače uzdanje propada. 8. Pravednik se izbavlja iz nevolje, a bezbožnik dolazi na njegovo mesto. 9. Licemer kvari ustima bližnjeg svog; ali se pravednici izbavljaju znanjem. 10. Dobru pravednih raduje se grad; a kad propadaju bezbožnici, biva pevanje. 11. Blagoslovima pravednih ljudi podiže se grad, a s usta bezbožničkih raskopava se. 12. Bezumnik se ruga bližnjem svom, a razuman čovek ćuti.

Podvižnik svetogorskog manastira Vatoped objašnjava kako strpljenje i vera donose spokojstvo duše, tela i duha, čak i u najtežim situacijama.

Svetitelj našeg vremena objašnjava kako u trenucima kada nas život pritiska i iscrpljuje, predanje Božjoj volji otkriva snagu koja menja srce i um.

Gruzijski svetitelj nas uči – umesto da čekamo da sreća ili nevolja dođu sami od sebe, svaka odluka i svaki čin oblikuju naš put ka spasenju.

Veliki učitelj Crkve upozoravao je da mnoge tegobe ne nastaju zbog uzdržanja, već zbog neumerenosti u hrani.