U životu svakog čoveka postoje trenuci kada se čini da nepravda, tuga i iskušenja dolaze jedno za drugim. Nekada su to bolesti koje iscrpljuju telo, nekada uvrede koje ranjavaju dušu, a ponekad klevete i nerazumevanje onih koji su nam najbliži.
U takvim trenucima čovek lako može da se uznemiri, da izgubi mir i da u srcu ponese gorčinu.
Ipak, pravoslavno predanje uči da upravo u takvim trenucima započinje najvažnija duhovna borba – borba za strpljenje, smirenje i poverenje u Božiju promisao.
Hrišćanski život nije put bez poteškoća. Naprotiv, kroz vekove su mnogi svetitelji svedočili da iskušenja dolaze kao deo puta koji čoveka vodi ka duhovnom sazrevanju. Kroz nepravdu i žalosti, kroz uvrede i klevete, čovek ima priliku da pokaže veru, da sačuva mir u srcu i da se ne udalji od ljubavi prema bližnjima.
Upravo tada se pokazuje snaga vere – u sposobnosti da se ne odgovori zlom na zlo i da se sačuva unutrašnja tišina i poverenje u Boga.
Pravoslavni duhovnici često su govorili da se duhovna vrednost čoveka ne vidi u trenucima kada je sve lako i spokojno, već onda kada se nađe pred iskušenjem. Tada se meri dubina vere i spremnost da se svaka nevolja primi bez ogorčenja, sa nadom da svaka patnja ima smisao i da ništa što se događa nije izvan Božijeg dopuštenja.
U takvom duhovnom raspoloženju, čovek uči da i one koji mu čine nepravdu posmatra drugačije – ne kao neprijatelje, već kao one kroz koje se proverava njegova vera i strpljenje.
O takvom odnosu prema iskušenjima govorio je i starac Pajsije Svetogorac:
„Bog dopušta čoveku da potrpi različita iskušenja, bolesti, uvrede i mnogo šta drugo, klevetu od strane onih koji su oko nas, žalosti i nepravde. Dužni smo da to sve prihvatamo sa dugotrpljenjem, bez rastrojavanja, blagoslov Božiji.
Kada ko sa nama postupa nepravedno, dužni smo da se radujemo i da smatramo onoga ko je nepravedan u odnošenju prema nama svojim velikim dobročiniteljem, zato što on za nas postaje uzrok umnožavanja naše nagrade u večnom životu. Bog nas iskušenjima, koja dopušta da nam se dogode, priprema za svoje Nebesko Carstvo, da bismo imali u rukama pasoš proverenosti“.
U svetu gde svakodnevne oluje preplavljuju srce i um, njegova pouka pokazuje da trpljenje i strpljenje otvaraju put do unutrašnje snage i istinske vere.
U pravoslavlju se naglašava da Bog ne stvara zlo niti uživa u ljudskoj patnji, ali dopušta iskušenja radi duhovne koristi.
I dobro i loše je od Gospoda.
Nije vera odsustvo bola, već pouzdanje da bol ima smisao.
POGLEDAJTE JOŠ:
MRDIĆ: Predložiću izmenu propisa kako nesposobni tužioci u JTOK ne bi primali i do tri puta veće plate od svojih kolega
EVO KOJA IMENA STOJE NA UMRLICI DRAGANA LAZIĆA! Osvanula na kapiji, MAJCI POZLILO KAD JE VIDELA
GDE SE TAČNO U KUĆI POSTAVLJA KANDILO: Otac Srećko o velikoj nedoumici vernika