DA LI NEISKORIŠĆEN ODMOR MOŽETE DA NAPLATITE? Zakon je jasan – ako ga do OVOG datuma ne iskoristite, nema ni para, ni predaha – OSIM U JEDNOM SLUČAJU!

Radnici koji su preneli dane godišnjeg odmora iz prethodne godine obavezni su da ih iskoriste najkasnije do 30. juna. Prema istraživanju sprovedenom krajem 2025. godine među više od 20 hiljada ispitanika širom Evrope, više od polovine građana Srbije imalo je između 7 i preko 20 dana neiskorišćenog godišnjeg odmora, što pokazuje da se radi o velikom broju ljudi.

Iako se poslovica „što se mora, nije teško“ često kritikuje, u ovom slučaju ona važi – radnik mora da ode na odmor jer je to njegovo pravo i ne može mu se odrekati. Neiskorišćeni dani godišnjeg odmora ne mogu se zameniti novčanom naknadom, osim u jednom posebnom slučaju.

Advokat Ozren Slović objašnjava da se godišnji odmor može isplatiti jedino kada radni odnos prestane.

Tužba jedino rešenje

– Ako poslodavac neće da isplati dane odmora dobrovoljno, čak i posle neke opomene pred utuženje upućene od zaposlenog ili od advokata zaposlenog, jedini način je tužba. Tu je bitno napomenuti da su rokovi zastarelosti tri godine, odnosno da zaposleni može da utuži poslodavca za neiskorišćene godišnje odmore u prethodnih 36 meseci – rekao je Slović.

Upravo je u rukama poslodavaca odluka o vremenu korišćenja odmora. Na njima je odgovornost da ne trpe ni proces rada, ni radnik.

– Poslodavac je taj koji donosi rešenje i koji donosi konačnu odluku, ali prethodno bi trebalo da se konsultuje sa zaposlenim, da uvaži njegove potrebe. U određenim kompanijama postoje, kad je manjak posla, kolektivni godišnji odmor ili zbog procesa rada, kad bi većina zaposlenih otišla u tom intervalu leti ili zimi – onda je bolje i ekonomičnije da se odredi kolektivni godišnji odmor i zaposleni su upoznati – kaže Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije.

Prvi deo odmora – najmanje deset dana

Treba računati i na to da ako se odmor uzima u delovima, prvi mora da traje najmanje deset dana. Da li se poštuju to i druga pravila kontroliše i inspekcija rada, iz koje kažu da su u prošloj godini izvršili skoro 33.000 nadzora u oblasti radnih odnosa.

Samo četiri odsto rešenja odnosilo se na otklanjanje nepravilnosti u vezi sa odmorima i odsustvom sa rada. Da li poslodavci poštuju pravo radnika na odmor prate i sindikati.

– Plan treba da bude definisan kroz kolektivni ugovor, zaposleni sve te informacije treba da dobije od ovlašćenog predstavnika sindikata. Na takav način sindikat ukazuje poslodavcu da zaposleni mora da koristi godišnji odmor da bi dobio odmornog radnika i bolju produktivnost, da dođemo do kvaliteta rada – kaže Slađan Bobić, sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Da bi radnik bio odmoran, zakon je predvideo najmanje 20 dana plaćenog godišnjeg odmora, na šta se dodaju i dani za doprinos na radu, staž, stručnu spremu i uslove rada. Sve to važi za zaposlene u stalnom radnom odnosu. Onima sa drugim ugovorima zakon pravo na plaćeni godišnji odmor ne garantuje.

(RTS)

BONUS VIDEO