TRI DANA PRED SMRT IZGOVORIO JE NEVEROVATNU STVAR: Sutra slavimo Svetog sveštenomučenika Polikarpa Smirnskog!

SPC 8. marta slavi Svetog sveštenomučenika Polikarpa, episkopa Smirnskog.

Rodio se beše kao neznabožac. Sveti Jovan Bogoslov uveo ga je u veru Hristovu i krstio ga.

U ranom detinjstvu ostao je siroče i prema nekom snoviđenju, primila ga jedna plemenita udovica, Kalista, koja ga je vaspitavala i gajila kao sina.

Polikarp je od detinjstva bio blagočestiv i milosrdan.

Pokušavao je da živi kao Sveti Vukol, tadašnji episkopa u Smirni, a sledio je i svete apostole Jovana i Pavla, koje je poznavao i slušao.

Sveti Vukol ga je rukopoložio za prezvitera, a pred smrt označio ga je za svoga naslednika u Smirni.

„Apostolski episkopi, koji se sabraše na pogreb Vukolu, hirotonisaše Polikarpa za episkopa“, piše u žitijama.

Od samoga početka Polikarp je bio obdaren silom čudotvorstva.

„Tako, izgna zlog duha iz sluge nekoga knjaza, zaustavi molitvom strašni požar u Smirni. Videći ovo mnogi neznabošci smatrahu ga jednim od bogova. Nizvođaše kišu u suho vreme, isceljivaše bolesti, proziraše, proricaše…“

Postradao je za vreme cara Marka Avrelija. Tri dana pred smrt prorekao je: „Kroz tri dana ću biti sažežen na ognju radi Gospoda Isusa Hrista!“

I kad su ga treći dan vojnici uhvatili i poveli na sud, on je uzviknuo: „Neka bude volja Gospoda Boga moga!“

A kada su ga sudija savetovale da se odrekne Hrista i prizna rimske bogove, rekao je: „Ne mogu promeniti bolje za gore!“ 

Kad su ga vezanog stavili na lomaču, dugo se molio. Prema predanju, „beše vrlo star, i sed, i svetao kao angel Božji“.

„I videše svi ljudi, kako ga plamen obavija, ali njega ne dodiruje. Ustrašeni takvom pojavom neznabožne sudije narediše dželatu da ga kopljem kroz plamen probode. I kada bi proboden, iz njega isteče veoma mnogo krvi, tako da se sav oganj pogasi, a telo njegovo osta celo i neopaljeno“.

Po nagovoru Jevreja, mrtvo telo Polikarpovo spalili su po običaju jelinskom.  Postradao je sveti Polikarp 167. godine na Veliku Subotu.

Njemu se dok je tamnovao, prema predanju, lično javio Isus Hristos.

Pred smrt proveo je četrdeset dana u postu i molitvi na grobu apostola Petra, moleći ga da mu javi da li su mu gresi oprošteni.

Svo troje su skončali u stravičnim mukama.

Iza njegovog života, najpoznatija je ostala priča o tome kako je u jednom trenutku u njegov grad došao neki mađioničar i opsenar Iliodor koji je svojim lažima zavodio omladinu.