ŠTA UČINITI KADA SVAĐA TOTALNO POREMETI ČOVEKA: Starac Josif Vatopedski otkriva šta smiruje i najburnije rasprave

Na 6. času

Knjiga proroka Isaije (7,1-14)

1. U vreme Ahaza sina Jotama sina Ozije cara Judina dođe Resin car Sirski i Fakej sin Remalijin car Izrailjev na Jerusalim da ga biju, ali ga ne mogoše uzeti. 2. I dođe glas domu Davidovu i rekoše: „Sirija se složi s Jefremom. A srce Ahazovo i srce naroda njegova ustrepta kao drveće u šumi od vetra.” 3. Tada reče Gospod Isaiji: „Izađi na susret Ahazu, ti i Searjasuv sin tvoj, nakraj jaza gornjeg jezera, na put kod polja bjeljareva.

4. I reci mu: ‘Čuvaj se i budi miran, ne boj se i srce tvoje neka se ne plaši od dva kraja ovih glavanja što se puše, od raspaljenog gneva Resinova i Sirskoga i sina Remalijina.’ 5. Što se Sirci i Jefrem i sin Remalijin dogovoriše na tvoje zlo govoreći: 6. „Hajdemo na Judejsku da joj dosadimo i da je osvojimo i da postavimo u njoj carem sina Taveilova;” 7. Zato ovako veli Gospod Bog: „Neće se to učiniti, neće biti.” 8. Jer je glava Siriji Damask, a Damasku je glava Resin; i do šezdeset i pet godina satrće se Jefrem tako da više neće biti narod.

9. I glava je Jefremu Samarija, a Samariji je glava sin Remalijin. Ako ne verujete, nećete se održati. 10. I još reče Gospod Ahazu govoreći: 11. „Išti znak od Gospoda Boga svog, išti ozdo iz dubine ili ozgo s visine.” 12. A Ahaz reče: „Neću iskati, niti ću kušati Gospoda.” 13. Tada reče Isaija: „Slušajte sada, dome Davidov; malo li vam je što dosađujete ljudima, nego dosađujete i Bogu mom? 14. Zato će vam sam Gospod dati znak; eto devojka će zatrudneti i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuilo.

Na večernji

Prva knjiga Mojsijeva (5,32; 6,1-8)

32. A Noju kad bi pet stotina godina, rodi Noje Sima, Hama i Jafeta.

1. A kad se ljudi počeše množiti na zemlji, i kćeri im se narodiše. 2. Videći sinovi Božji kćeri čovečije kako su lepe uzimaše ih za žene koje hteše. 3. A Gospod reče: „Neće se duh moj do veka preti s ljudima, jer su telo; neka im još sto i dvadeset godina.” 4. A beše tada divova na zemlji; a i posle, kad se sinovi Božji sastajahu sa kćerima čovečijim, pa im one rađahu sinove; to behu silni ljudi, od starine na glasu.

5. I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihova svagda samo zle, 6. pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu. 7. I reče Gospod: „Hoću da istrebim sa zemlje ljude, koje sam stvorio, od čoveka do stoke i do sitne životinje i do ptica nebeskih; jer se kajem što sam ih stvorio.” 8. Ali Noje nađe milost pred Gospodom.

Priče Solomonove (6,20-35; 7,1)

20. Čuvaj, sine moj, zapovest oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje. 21. Priveži ih sebi na srce zasvagda, i spuči ih sebi oko grla. 22. Kuda god pođeš, vodiće te; kad zaspiš, čuvaće te; kad se probudiš, razgovaraće te; 23. jer je zapovest žižak, i nauka je videlo, i put je životni karanje koje poučava; 24. da te čuvaju od zle žene, od jezika kojim laska žena tuđa.

25. Ne zaželi u srcu svom lepote njene, i nemoj da te uhvati veđama svojim. 26. Jer sa žene kurve spada čovek na komad hleba, i žena pusta lovi dragocenu dušu. 27. Hoće li ko uzeti ognja u nedra a haljine da mu se ne upale? 28. Hoće li ko hoditi po živom ugljevlju a nogu da ne ožeže? 29. Tako biva onome koji ide k ženi bližnjega svog; neće biti bez krivice ko je se god dotakne.

30. Ne sramote lupeža koji ukrade da nasiti dušu svoju, budući gladan; 31. nego kad ga uhvate plati samosedmo, da sve imanje doma svog. 32. Ali ko učini preljubu sa ženom, bezuman je, dušu svoju gubi ko tako čini; 33. muke i ruga dopada, i sramota se njegova ne može izbrisati. 34. Jer je ljubavna sumnja žestoka u muža i ne štedi na dan osvete; 35. ne mari ni za kakav otkup, i ne prima ako ćeš i mnogo darova davati.

1. Sine, čuvaj reči moje, i zapovesti moje sahrani kod sebe.

Kako jedan jednostavan pokret može zaštititi dušu i umiriti duh – pouka velikog svetitelja našeg vremena otkriva zašto se pravilno osenjivanje ne sme zanemariti.

Svetitelj pokazuje kako otvorenost pred Bogom i duhovnikom oslobađa od gorčine i vodi ka unutrašnjem miru koji svi tražimo.

Dok upiremo prstom u bližnje zbog rana koje bole, veliki ruski svetitelj razotkriva neprijatnu istinu – gde počinje i pad i spasenje.

Svetitelj sa Egine otkriva tajnu sreće skrivenu u srcu koju nijedna spoljašnja sila ne može uzeti.