OVO MOŽE LAGANO ČOVEKA DA PROŽDIRE, A DA ON TO NE PRIMETI: Starac Josif upozorava da u srcu ne smemo da skrivamo ono čemu se demoni raduju

Na 6. času

Knjiga proroka Isaije (5,7-16)

7. Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev, i ljudi su Judejci mili sad njegov; on čeka sud, a gle nasilja, čeka pravdu, a gle vike. 8. Teško onima koji sastavljaju kuću s kućom, i njivu na njivu nastavljaju, da već ne bude mesta i vi sami ostanete u zemlji. 9. Od Gospoda nad vojskama čuh: „Mnoge kuće opusteće, u velikim i lepim neće biti nikoga.” 10. Jer će deset rala vinograda dati jedan vat, i gomer semena daće efu. 11. Teško onima koji rane, te idu na silovito piće i ostaju do mraka dok ih vino raspali.

12. I na gozbama su im gusle i psaltiri i bubnji i svirale i vino; a ne gledaju na dela Gospodnja i ne vide rada ruku Njegovih. 13. Zato se narod moj odvede u ropstvo što ne znaju, i koje poštuje gladuju, i ljudstvo njegovo gine od žeđi. 14. Zato se raširio grob i razvalio ždrelo svoje preveć, i sići će u nj slava njegova i mnoštvo njegovo i vreva njegova i koji se vesele u njemu. 15. I pognuće se prost čovek, i visoki će se poniziti, i ponosite oči oboriće se; 16. Gospod nad vojskama uzvisiće se sudom, i Bog sveti posvetiće se pravdom.

Na večernji

Prva knjiga Mojsijeva (4,8-15)

8. Poslije govoraše Kajin s Aveljem bratom svojim. Ali kad behu u polju, skoči Kajin na Avelja brata svog, i ubi ga. 9. Tada reče Gospod Kajinu: „Gdje ti je brat Avelj?” A on odgovori: „Ne znam; zar sam ja čuvar brata svog?” 10. A Bog reče: „Šta učini! Glas krvi brata tvog viče sa zemlje k meni. 11. I sada, da si proklet na zemlji, koja je otvorila usta svoja da primi krv brata tvog iz ruke tvoje.

12. Kad zemlju uzradiš, neće ti više davati blaga svog. Bićeš potukač i begunac na zemlji.” 13. A Kajin reče Gospodu: „Krivica je moja velika da mi se ne može oprostiti. 14. Evo me teraš danas iz ove zemlje da se krijem ispred tebe, i da se skitam i potucam po zemlji, pa će me ubiti ko me udesi.” 15. A Gospod mu reče: „Zato ko ubije Kajina, sedam će se puta to pokajati.” I načini Gospod znak na Kajinu da ga ne ubije ko ga udesi.

Priče Solomonove (5,1-15)

1. Sine moj, slušaj mudrost moju, k razumu mom prigni uvo svoje, 2. da se držiš razboritosti, i usne tvoje da hrane znanje. 3. Jer s usana tuđe žene kaplje med, i grlo joj je mekše od ulja; 4. ali joj je pošljedak gorak kao pelen, oštar kao mač s obe strane oštar. 5. Noge joj silaze k smrti, do pakla dopiru koraci njeni. 6. Da ne bi merio puta životnoga, savijaju se staze njene da ne znaš.

7. Zato, deco, poslušajte mene, i ne otstupajte od reči usta mojih. 8. Neka je daleko od nje put tvoj, i ne približavaj se k vratima kuće njene, 9. da ne bi dao drugima slave svoje i godina svojih nemilostivome, 10. da se ne bi tuđinci nasitili tvog blaga i trud tvoj da ne bi bio u tuđoj kući, 11. i da ne ridaš na pošljedak, kad se stroši meso tvoje i telo tvoje,

12. i rečeš: „Kako mrzih na nastavu, i kako srce moje prezira karanje! 13. I ne poslušah glasa učitelja svojih, i ne prignuh uha svojeg k onima koji me učahu! 14. Umalo ne zapadoh u svako zlo usred zbora i skupštine.” 15. Pij vodu iz svog studenca i što teče iz tvog izvora.

Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.

Jedan od najvećih duhovnika 20. veka objašnjava kako demonske sile u nama gube moć kada im se odlučno suprotstavimo – jednostavan put ka duhovnoj pobedi koji svakog može inspirisati.

Pouka svetogorskog starca otkriva kako prepoznati lažnu tugu, kako je ne prihvatiti i otkriti snagu u pokajanju koje oslobađa i ispunjava život smislom.

Kako jedan jednostavan pokret može zaštititi dušu i umiriti duh – pouka velikog svetitelja našeg vremena otkriva zašto se pravilno osenjivanje ne sme zanemariti.