“NE PLAČITE, NIJE UMRLA NEGO SPAVA”: Vladika Nikolaj podseća da Hristos poznaje ono što ljudske oči ne vide

Smrt je za čoveka poslednja granica pred kojom zastaje svaka sigurnost, a ipak je Hristos naziva – snom. Pred odrom Jairove kćeri ljudi su videli kraj, dok je On govorio o buđenju, izazivajući podsmeh onih koji su verovali samo onome što oči mogu da potvrde.

U besedi za ponedeljak 2. sedmice Velikoga posta, vladika Nikolaj Velimirović otvara pitanje koje ne prestaje da uznemirava ljudski razum: da li je poslednja reč u rukama prolaznosti ili u obećanju vaskrsenja.

Beseda o smrti kao spavanju

On reče: ne plačite, nije umrla nego spava. I podsmijevahu mu se znajući da je umrla. (Lk. 8, 52-53)

Reč je ovde o umrloj kćeri kneza Jaira. I sam Jair rekao je da mu je kći umrla, i sluge njegove to su potvrdile. No Gospod Živodavac reče: ne plačite, nije umrla. Ljudi mu se podsmevahu znajući da je umrla. Neznalice se prave da znaju bolje od Znanca. Slepi se prave da vide bolje od Vidovitog. A kada devojka vaskrse i pokaza se živa, neznalice se začudiše čudom velikijem (Mk. 5, 42).

I dan-danas neznalice se podsmevaju kada čuju božansku istinu. Božanska istina govori: ima Boga živoga! A neznalice se podsmevaju kao znajući da Boga nema. Božanska istina govori: ima carstva nebeskoga! A neznalice se i tu podsmevaju kao znajući da carstva nebeskoga nema. Božanska istina tvrdi: vaskrsnuće mrtvi! A neznalice i to odriču kao znajući da to biti neće. A kada se pokaže Bog, i jave angeli Božji, i objavi carstvo nebesko, i vaskrsnu mrtvi, onda će se neznalice začuditi čudom velikijem.

Ko može spasti svet od neznalica? Niko osim Hrista Sveznajućeg i Svemoćnog. A čime se mogu spasti neznalice? Ničim osim verom u Hrista i verom Hristu. Ko su najveće neznalice u svetu? Oni koji poriču ma šta što je Hristos tvrdio, i tvrde ma šta što je Hristos poricao. Jednom rečju: oni koji misle da znaju nešto nasuprot Hristovom znanju. To su najveće i najopasnije neznalice, najopasnije i po sebe i po druge.

Braćo moja, znajte da nas sve i svako može prevariti, samo ne Hristos, Gospod i Prijatelj naš. On zna uvek, a mi ne znamo uvek, izuzev kad gledamo u Njega i slušamo Njega.

Gospode milostivi i premilostivi, pomozi svima neznalicama da se pre smrti i Suda začude čudom velikijem, da bi se i oni spasli u carstvu svetih Tvojih. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Sreda prve sedmice Velikog posta donosi besedu Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog u kojoj poslednji trenuci Isusa Hrista otkrivaju tajnu večnog mira i nadu koja ne prestaje, čak i kada sve izgleda izgubljeno.

Zbog jedne jevanđeljske rečenice mnogi pomisle da vera traži odricanje od najbližih, ali ova beseda pokazuje da se iza tog poziva krije obećanje neuporedivo veće radosti i života koji ne prolazi.

U besedi za petak prve sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto Hristove reči o prvima i poslednjima razotkrivaju zabludu o uspehu, časti i moći i pokazuju po čemu se čovek zaista prepoznaje pred Bogom.

U besedi za nedelju 1. sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako odbijanje Božje ljubavi završava lomom, dok iskreno srce pronalazi spasenje pred nepokolebljivim temeljem.