Kao i vera, tako i post postoji, na ovaj ili onaj način, kod ljudi svih vremena, bez obzira na religioznu pripadnost. U hrišćanstvu, kao i u biblijskom Otkrovenju uopšte, post je nešto što se samo po sebi podrazumeva. Sama narav hrišćanske etike u sebe ga uključuje; on je u samoj osnovi hrišćanskog poimanja čoveka, duhovnosti i čovekovog preporoda i preobražaja.
Mitropolit Amfilohije u svojoj knjizi „Post i molitva – povratak u Očev dom“ piše kako se broj dana posta u Crkvi vremenom povećavao ili smanjivao (ovo drugo više na Zapadu), ali, bar u načelu i intenciji, nikad nije ukinut, mada je u novije vreme, u nekim sredinama, počeo zadobijati posvetovnjačene forme. U duhu tzv. modernizacije života, post se javlja pod vidom vegetarijanstva i dijete, propisivane od lekara.
Vegetarijanstvo i dijeta – religiozni koreni i moderni trendovi
Previđa se, piše dalje mitropolit Amfilohije, činjenica da i vegetarijanstvo ima religiozni koren. Ono uglavnom dolazi iz dalekoistočnih religioznih verovanja i zasniva se na religioznom poštovanju svetinje života. Preneseno na Zapad, više se upražnjava radi njegovanja telesnog zdravlja, kao i dijeta. Dijeta, pak, propisivana od lekara, na temelju velikog poverenja u medicinu kod ljudi našeg vremena, igra kod ljudi ulogu koju je nekada imao post.
Primećeno je da se umanjenjem značaja posta povećava broj vegetarijanaca i potreba za dijetom. Kod nas je opet prinudno i ideološko potiskivanje vere išlo naporedo sa podsticanjem prezira prema postu kao nečemu „zastarelom“ i „prevaziđenom“. Vulgarno na tom preziru zasnovano tumačenje posta, dosta rašireno kod nas, jeste da je post posledica ekonomske bede: ljudi poste zbog siromaštva. Time se socijalno tumačenje svih ljudskih odnosa prenosi i na post. Često se događa da oni koji poriču post kao znak neslobode i kao nešto nepotrebno, prihvate stroge propise vegetarijanstva, a još više propise dijete, bez obzira koliko oni striktni bili. Kao opravdanje za takvu poslušnost lekaru i propisima navodi se potreba zdravlja.
Post i zdravlje – mnogo više od fizičkog uzdržavanja
Ono što se u ovoj promeni odnosa prema načinu ishrane previđa jeste činjenica da je pitanje posta upravo pitanje zdravlja, ali postavljeno na jedan mnogo kompleksniji i sadržajniji način nego što je to slučaj bilo kod vegetarijanstva, bilo kod dijete. Jedno je jasno: sva tri načina uzdržanja od neke vrste hrane postavljaju pitanje odnosa prema ishrani, njenom načinu i uopšte značaju za ljudski život. Vekovno iskustvo svedoči da od načina i vrste ishrane ne samo što zavisi čovekov telesni rast i napredak i telesno zdravlje, nego i ljudsko ponašanje. Hrišćanski post, kao hrišćanski odnos prema hrani i njenoj ulozi u oblikovanju ljudske ličnosti, zasniva se ne samo na tom sveljudskom iskustvu, nego i na biblijskom i svetootačkom opitu Crkve.
Mitropolit Amfilohije dalje ističe da post kao takav ne uzima u obzir samo telesno zdravlje, nego celokupnost ljudskog bića, zdravlja, napretka i preobražaja. Tako vegetarijansko poštovanje svetinje života i dijetalna briga o telesnom zdravlju predstavljaju samo jedan deo onoga što sadrži i radi čega je ustanovljen post.
Stav prema hrani otkriva dublje granice čoveka
Odnos prema hrani zavisi od stava koji čovek ima prema sebi i prema smislu života uopšte. Stav prema životu i njegovom smislu reguliše odnos prema hrani, kao što hrana i način ishrane menjaju filozofiju života.
Onaj koji smatra da je čovek „telo i samo telo“, i u vremenu i u večnosti, brinuće se jedino za svoju telesnost i isključivo za svoje telesno održavanje i zdravlje. Kod takvog sve je podređeno sticanju hrane i uživanju u njoj. Takav i kad se uzdržava čini to isključivo radi tela i njegovog zdravlja.
Naš odnos prema hrani oblikuje celo biće
Onaj, pak, koji veruje da je čovek psihofizičko biće, tj. biće ustrojeno od duše i tela, i koji prihvata večni smisao čovekov, neprolaznost njegove telesnosti i duševnosti (duhovnosti), brinuće ne samo o njegovanju telesnog zdravlja, nego i o svom duševnom i duhovnom zdravlju, svom zdravoumlju, posmatrajući uvek i jedno i drugo – pod vidom večnosti i neprolaznosti. Pod istom prizmom uspostaviće i svoj odnos prema hrani i njenoj upotrebi u svakodnevnom životu.
Moderna medicina, kao i savremena psihologija i psihoanaliza, postale su, na temelju eksperimentalnog poznavanja čoveka, potpuno svesne dubinskog jedinstva, uzajamnosti i međusobne zavisnosti duševnog i telesnog u čoveku. Telesni život i zdravlje zavise od duševnog; duševni i duhovni život pod velikim su uticajem stanja ljudskog tela. Mnoge telesne bolesti imaju svoj koren u psihi; duševni poremećaji su često prouzrokovani telesnim manama i bolestima. To što je moderna nauka stekla, posle dugog lutanja i traganja, često na putu zabluda i jednostranosti, Crkva je vekovima znala, ukazujući upravo na post kao na moćno sredstvo zadobijanja ravnoteže duševnog i telesnog kod čoveka i postizanja njegovog celokupnog zdravlja.
Post, sloboda i božanska mudrost u ishrani
Kakav značaj sam Bog pridaje hrani vidi se po tome da je Njegova prva zapovest u Raju bila – zapovest o hrani, tj. zapovest o nejedenju sa drveta poznanja dobra i zla. Ova zapovest Božja bila je poziv čovekovoj slobodi na pravilnu upotrebu tvorevine (kao hrane), na uspostavljanje pravilnog odnosa prema lepoti sveta i prema znanju koje se preko njega zadobija. Gaženje zapovesti znači zloupotrebu sveta i njegovih darova, datih za „nasladu i hranu čovekovu“. Otuda i dubinska promena filozofije i shvatanja života: obogotvorenje tvari umesto Tvorca, zamenjivanje prolaznom hranom – reči Božje (zapovesti) koja je život i koja daje život čoveku, svetu i hrani. Držanje zapovesti je značilo – hranjenje Rečju Božjom kao Hlebom života, koji je Hleb samog hleba, Život života, Svetlost svetlosti, Znanje znanja.
Post upravo želi da nas vrati takvom izvornom odnosu prema hrani, prema tvorevini i prema Bogu. S obzirom na to da ceo čovek učestvuje u zlu, potrebno je da celokupno bude i u dobru. Zlo i zloupotreba se začinju u srcu i u duši; volja ga prima i pokreće, a telo pretvara u delo. To je unutrašnja struktura svakog ljudskog greha, od onog Adamovog i Evinog do danas.
Istinski post je otuđenje od onoga što je zlo
Zato je i pravi post, kao povratak čovekovoj ravnoteži i uspostavljanju pravilnog odnosa prema prirodi i Bogu, post i uzdržanje duše i tela, on angažuje celog čoveka. Uzdržavanje od određenih jela koje nije praćeno uzdržavanjem od zla i nedela, od malog je ili od nikakvog značaja. Zato Crkva u toku ovog četrdesetodnevnog posta poziva vernike: „Postimo se postom prijatnim, blagougodnim Gospodu. Istinski post je otuđenje od onoga što je zlo, uzdržanje jezika, odbacivanje gneva, oslobođenje od pohotljivosti, ogovaranja, laži i gaženja zakletve.“
Na drugom mestu u posnim službama se kaže izričito: „Postimo braćo duhovno, postimo i telesno“, zaključuje blaženopočivši mitropoit Amfilohije.
Pouka čuvara kivota Svetog Vasilija Ostroškog slikovito pokazuje zašto selektivni post vodi duhovnom “utapanju” i podseća da vera zahteva doslednost od početka do kraja.
Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički podsetio je vernike da telo ne pomaže ništa, ističući snagu posta, molitve i svetih Tajni u borbi protiv zla i pripremi duše za najradosniji hrišćanski praznik.
Povlačenje sa internet foruma i društvenih mreža u tišinu nije znak slabosti, već ključ pobede nad strastima i grehom.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, katiheta Branislav Ilić objašnjava smisao, nastanak liturgije pređeosvećenih darova i razliku u odnosu na nedeljno i praznično bogosluženje.
POGLEDAJTE JOŠ:
PREDSEDNIK U NEDELJU GOST EMISIJE „IZMEĐU REDOVA“! Vučić o svim najvažnijim pitanjima u nedelju u 13.05!
Da je prošla Lil, Crvena zvezda bi putovala u Englesku (Foto)
MACUT U DRŽAVNOM ARHIVU SRBIJE: U fokusu digitalizacija, novi depo i očuvanje nacionalnog blaga (FOTO)