ZA HRANU ZNAMO, A KAKO SE POSTI JEZIKOM I OČIMA: Prepodobni Dorotej na jednostavan način objašnjava ono što mnogima najteže ide

Na 6. času

Knjiga proroka Isaije (1,19-31; 2,1-3)

19. Ako hoćete slušati, dobra zemaljska ješćete. 20. Ako li nećete, nego budete nepokorni, mač će vas pojesti, jer usta Gospodnja rekoše. 21. Kako posta kurva verni grad? Pun beše pravice, pravda nastavaše u njemu, a sada krvnici. 22. Srebro tvoje posta troska, vino tvoje pomeša se s vodom. 23. Knezovi su tvoji odmetnici i drugovi lupežima; svaki miluje mito i ide za darovima; siroti ne daju pravice, i parnica udovička ne dolazi pred njih.

24. Zato govori Gospod, Gospod nad vojskama, silni Izrailjev: aha! izdovoljiću se na protivnicima svojim, i osvetiću se neprijateljima svojim. 25. I okrenuću ruku svoju na te, i sažeći ću troske tvoje da te prečistim, i ukloniću sve olovo tvoje. 26. I postaviću ti opet sudije kao pre, i savetnike kao ispočetka; tada ćeš se zvati grad pravedni, grad verni.

27. Sion će se otkupiti sudom, i pravdom oni koji se u nj vrate. 28. A odmetnici i grešnici svi će se satrti, i koji ostavljaju Gospoda, izginuće. 29. Jer ćete se posramiti od gajeva koje željeste, i zastideti se od vrtova koje izabraste. 30. Jer ćete biti kao hrast kojem opada lišće i kao vrt u kome nema vode. 31. I biće junak kao kučine i delo njegovo kao iskra, i oboje će se zapaliti, i neće biti nikoga da ugasi.

1. Reč koja dođe u utvari Isaiji sinu Amosovu za Judu i za Jerusalim. 2. Biće u potonja vremena gora doma Gospodnjega utvrđena uvrh gora i uzvišena iznad humova, i stecaće se k njoj svi narodi. 3. I ići će mnogi narodi govoreći: „Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljeva“, i učiće nas svojim putovima, i hodićemo stazama njegovijem; jer će iz Siona izaći zakon, i reč Gospodnja iz Jerusalima.

Na večernji

Prva knjiga Mojsijeva (1,14-23)

14. Potom reče Bog: „Neka budu videla na svodu nebeskom, da dele dan i noć, da budu znaci vremenima i danima i godinama; 15. I neka svetle na svodu nebeskom, da obasjavaju zemlju.” I bi tako. 16. I stvori Bog dva videla velika: videlo veće da upravlja danom, i videlo manje da upravlja noću, i zvezde. 17. I postavi ih Bog na svodu nebeskom da obasjavaju zemlju. 18. I da upravljaju danom i noću, i da dele svetlost od tame. I vide Bog da je dobro. 19. I bi veče i bi jutro, dan četvrti.

20. Potom reče Bog: „Neka vrve po vodi žive duše, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski.“ 21. I stvori Bog kitove velike i sve žive duše što se miču, što provrveše po vodi po vrstama svojim, i sve ptice krilate po vrstama njihovem. I vide Bog da je dobro; 22. I blagoslovi ih Bog govoreći: „Rađajte se i množite se, i napunite vodu po morima, i ptice neka se množe na zemlji.“ 23. I bi veče i bi jutro, dan peti.

Priče Solomonove (1,20-33)

20. Premudrost viče na polju, na ulicama pušta glas svoj; 21. u najvećoj vrevi viče, na vratima, u gradu govori svoje besede; 22. ludi, dokle ćete ljubiti ludost? I potsmevačima dokle će biti mio potsmeh? I bezumni, dokle će mrzeti na znanje? 23. Obratite se na karanje moje; evo, izasuću vam duh svoj, kazaću vam reči svoje. 24. Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku svoju, ali niko ne mari,

25. nego odbaciste svaki savet moj, i karanja moga ne hteste primiti; 26. zato ću se i ja smejati vašoj nevolji, rugaću se kad dođe čega se bojite; 27. kad kao pustoš dođe čega se bojite, i pogibao vaša kao oluja kad dođe, kad navali na vas nevolja i muka. 28. Tada će me zvati, ali se neću odazvati; rano će tražiti, ali me neće naći. 29. Jer mrziše na znanje, i straha Gospodnjega ne izabraše;

30. ne pristaše na moj svet, i preziraše sva karanja moja. 31. Zato će jesti plod od puteva svojih, i nasitiće se saveta svojih. 32. Jer će lude ubiti mir njihov, i bezumne će pogubiti sreća njihova. 33. Ali ko me sluša boraviće bezbrižno, i biće na miru ne bojeći se zla.

Svetogorski podvižnik učio je da se blagodat ne spušta samo u hramu – već i tamo gde porodica zajedno deli obrok.

Šetnja, bašta, muzika, molitva i Sveto pismo – kombinacija koja deluje kao tajno oružje protiv unutrašnje praznine i obeshrabrenja.

Kada reči i dela deluju nemoćno, jedna jednostavna praksa u pravoslavlju pokazuje koliko je ljubav i molitva moćna u borbi za spasenje i mir onih do kojih nam je stalo.

Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.