DETALJAN VODIČ KROZ VASKRŠNJI POST: Četrdeset osam dana uzdržanja koja vode ka svetlosti Vaskrsenja

Počinje Velika Četrdesetnica – Veliki ili Časni post, priprema za Vaskrsenje Gospodnje, središnji i najdublji praznik hrišćanske vere. Na nedeljnoj liturgiji u Hramu Svetog Save patrijarh Porfirije podsetio je da je pred vernicima vreme koje traži budnost, ali i radost, jer post nije puko poštovanje propisa, već put ka susretu sa Tajnom koja menja čovekov odnos prema životu i smrti.

Veliki post traje 48 dana i predstavlja najduži i najstroži period uzdržanja u pravoslavnoj crkvenoj godini. Ove godine počeo je u ponedeljak, 23. februara, a završava se na Veliku subotu, 11. aprila, naredni dan – Vaskrs je prvi mrsni dan posle višenedeljnog uzdržanja. Njegov cilj nije samo uzdržavanje od određene hrane, već pre svega duhovno očišćenje kroz molitvu, pokajanje, smirenje i činjenje dobrih dela.

Osnovno pravilo nalaže uzdržavanje od namirnica životinjskog porekla – mesa, mleka, sira i jaja. Ipak, način posta razlikuje se po danima.

Post na vodi podrazumeva pripremu hrane bez ulja i praktikuje se većinom radnim danima – od ponedeljka do petka.

Post na ulju dozvoljen je subotom i nedeljom, kada je dopušteno i vino. U pojedine praznične dane tokom posta moguće je razrešenje na ulje, a dva puta tokom čitavog perioda dozvoljena je i riba – na praznike Blagovesti (7. april) i Cveti. Ukoliko Blagovesti padnu u toku Strasne sedmice, primenjuju se posebna liturgijska pravila.

Svaka od sedam sedmica ima svoje ime, duhovni naglasak i poseban poredak uzdržanja.

1. Čista sedmica

Najstroži početak posta.

Prva tri dana, Trimirje, po tipiku podrazumevaju potpuno uzdržavanje od hrane i pića. Vernicima koji to ne mogu da izdrže preporučuje se suhojedenje ili strogi post na vodi.

Četvrtak – post na ulju.

Petak – post na vodi.

Subota i nedelja – razrešenje na ulje.

2. Pačista sedmica

Posvećena Svetom Grigoriju Palami.

Ponedeljak – post na ulju.

Od utorka do petka – post na vodi.

Vikend – ulje je dozvoljeno.

3. Krstopoklona sedmica

U sredini hrama iznosi se Časni krst radi duhovnog ukrepljenja onih koji poste.

Ponedeljak – ulje.

Od utorka do petka – post na vodi.

Subota i nedelja – ulje.

4. Sredoposna sedmica

Nalazi se na polovini posta i poziva vernike na istrajnost i sabranost.

Od ponedeljka do petka – post na vodi.

Vikend – ulje.

5. Gluva sedmica

Naglasak je na tišini i pokajanju. U ovom periodu ne priliče veselja i zabave.

Od ponedeljka do petka – post na vodi.

Vikend – ulje.

6. Cvetna sedmica

Nazvana po prazniku Cveti.

Od ponedeljka do petka – post na vodi.

Lazareva subota (Vrbica) – razrešenje na ulje.

Cveti – dozvoljena riba.

7. Strasna sedmica

Poslednja sedmica pred Vaskrs, posvećena stradanju Hristovom.

Ponedeljak, utorak i sreda – post na vodi.

Veliki četvrtak – ulje i vino, u spomen na Tajnu večeru.

Veliki petak – najstroži post, često potpuno uzdržanje.

Velika subota – post na vodi.

Duhovna strana posta

Telesni post bez duhovnog ne koristi duši. Sveti Jovan Zlatousti opominje da nije dovoljno uzdržavati se od mrsne hrane, već treba postiti i od ogovaranja, laži, osuđivanja i gneva.

Posebno mesto zauzima Velikoposna molitva Svetog Jefrema Sirina, koja se čita tokom čitave Četrdesetnice. Ona poziva na oslobađanje od duha lenjosti i praznoslovlja, a na sticanje smirenoumlja, trpljenja i ljubavi.

Velikoposna molitva Svetog Jefrema Sirina

SPC

 

Gospode i Vladiko života moga, duh lenjosti, mrzovolje, vlastoljublja i praznoslovlja ne daj mi.

Duh celomudrenosti, smirenoumlja, trpljenja i ljubavi – daruj meni slugi Svome.

O, Gospode Care, daruj mi da sagledam svoje grehove, i da ne osuđujem brata svoga, jer si blagosloven u vekove vekova. Amin.

Vernici se podstiču na ispovest i pričešće. Liturgija se služi subotom i nedeljom, dok se sredom i petkom služi liturgija pređeosvećenih darova.

Post započinje Nedeljom praštanja, jer bez međusobnog oproštaja nema istinskog duhovnog napretka.

Post nije dijeta niti puka forma. Pravila se mogu ublažiti za decu, trudnice, bolesne i starije osobe, uz savet parohijskog sveštenika ili duhovnika. Crkva uči da post ne sme da naruši zdravlje, već da pomogne čoveku da kroz uzdržanje, molitvu i pokajanje očisti srce i pripremi ga za radost Vaskrsa.

Kroz tumačenje jevanđelske priče o cariniku i fariseju, sveštenik Sabornog hrama u Baru pozvao je verni narod da se pripremi za uzdržanje u srcu, a ne samo u spoljašnjim oblicima.

Dok se trpeze sklanjaju, a hramovi pune narodom koji jedni drugima traži oproštaj, ovo je trenutak kada se odlučuje da li će post biti puka forma ili početak istinske unutrašnje promene.

Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.

U Siropusnu nedelju, pred početak Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike na praštanje, pokajanje i unutrašnje čišćenje srca, upozorivši da bez ljubavi i zajedništva nijedno pravilo nema smisla.