KAKO SE MOLITI KADA ŽELIMO DA ISPRAVIMO NEČIJE NEDOSTATKE: Sveti Jovan Kronštatski otkriva kako tuđe mane pretvoriti u životnu snagu

Na 6. času

Knjiga proroka Isaije (1,1-20)

1. Utvara Isaije sina Amosova, koju vide za Judu i za Jerusalim za vremena Ozije, Joatama, Ahaza i Jezekije, careva Judinijeh. 2. Čujte, nebesa, i slušaj, zemljo; jer Gospod govori: sinove odgojih i podigoh, a oni se odvrgoše mene. 3. Vo poznaje gospodara svog i magarac jasle gospodara svog, a Izrailj ne poznaje, narod moj ne razume. 4. Da grešna naroda! Naroda ogrezla u bezakonju! semena zlikovačkoga, sinova pokvarenih! ostaviše Gospoda, prezreše sveca Izrailjevog, odstupiše natrag.

5. Što biste još bili bijeni kad se sve više odmećete? Sva je glava bolesna i sve srce iznemoglo. 6. Od pete do glave nema ništa zdrava, nego uboj i modrice i rane gnojave, ni isceđene ni zavijene ni uljem zablažene. 7. Zemlja je vaša pusta, gradovi vaši ognjem popaljeni; vaše njive jedu tuđini na vaše oči, i pustoš je kao što opustošavaju tuđini. 8. I osta kći Sionska kao koliba u vinogradu, kao sjenica u gradini od krastavaca, kao grad opkoljen. 9. Da nam Gospod nad vojskama nije ostavio malo ostatka, bili bismo kao Sodom, izjednačili bismo se s Gomorom.

10. Čujte reč Gospodnju, knezovi Sodomski, poslušajte zakon Boga našega, narode Gomorski! 11. Što će mi mnoštvo žrtava vaših? veli Gospod. Sit sam žrtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke, i ne marim za krv junčiju i jagnjeću i jareću. 12. Kad dolazite da se pokažete preda mnom, ko ište to od vas, da gazite po mom tremu? 13. Ne prinosite više žrtve zaludne; na kad gadim se; a o mladinama i subotama i o sazivanju skupštine ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine. 14. Na mladine vaše i na praznike vaše mrzi duša moja, dosadiše mi, dodija mi podnositi.

15. Zato kad širite ruke svoje, zaklanjam oči svoje od vas; i kad množite molitve, ne slušam; ruke su vaše pune krvi. 16. Umijte se, očistite se, uklonite zloću dela svojih ispred očiju mojih, prestanite zlo činiti. 17. Učite se dobro činiti, tražite pravdu, ispravljajte potlačenoga, dajite pravicu siroti, branite udovicu. 18. Tada dođite, veli Gospod, pa ćemo se suditi: ako gresi vaši budu kao skerlet, postaće beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postaće kao vuna. 19. Ako hoćete slušati, dobra zemaljska ješćete. 20. Ako li nećete, nego budete nepokorni, mač će vas pojesti, jer usta Gospodnja rekoše.

Na večernji

Prva knjiga Mojsijeva (1,1-13)

1. U početku stvori Bog nebo i zemlju. 2. A zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom; i duh Božji dizaše se nad vodom. 3. I reče Bog: „Neka bude svetlost.” I bi svetlost. 4. I vide Bog svetlost da je dobra; i rastavi Bog svetlost od tame. 5. I svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva noć. I bi veče i bi jutro, dan prvi. 6. Potom reče Bog: „Neka bude svod posred vode, da rastavlja vodu od vode.” 7. I stvori Bog svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom; i bi tako. 8. A svod nazva Bog nebo. I bi veče i bi jutro, dan drugi.

9. Potom reče Bog: „Neka se sabere voda što je pod nebom na jedno mesto, i neka se pokaže suvo.“ I bi tako. 10. I suvo nazva Bog zemlja, a zborišta vodena nazva mora; i vide Bog da je dobro. 11. Opet reče Bog: „Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme, i drvo rodno, koje rađa rod po svojim vrstama, u kojem će biti seme njegovo na zemlji.“ I bi tako. 12. I pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme po svojim vrstama, i drvo, koje rađa rod, u kojem je seme njegovo po njegovim vrstama. I vide Bog da je dobro. 13. I bi veče i bi jutro, dan treći.

Priče Solomonove (1,1-20)

1. Priče Solomuna sina Davidova, cara Izrailjeva, 2. da se poznaje mudrost i nastava, da se razumeju reči razumne, 3. da se prima nastava u razumu, u pravdi, u sudu i u svemu što je pravo, 4. da se daje ludima razboritost, mladićima znanje i pomnjivost. 5. Mudar će slušati i više će znati, i razuman će steći mudrost, 6. da razume priče i značenje, reči mudrih ljudi i zagonetke njihove. 7. Početak je mudrosti strah Gospodnji; ludi preziru mudrost i nastavu.

8. Slušaj, sine, nastavu oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje. 9. Jer će biti venac od milina oko glave tvoje, i grivna na grlu tvom. 10. Sine moj, ako bi te mamili grešnici, ne pristaj; 11. ako bi rekli: „Hodi s nama da vrebamo krv, da zasedamo pravome ni za što; 12. proždrećemo ih kao grob žive, i svekolike kao one koji silaze u jamu; 13. svakojakoga blaga dobićemo, napunićemo kuće svoje plena; 14. bacaćeš ždreb svoj s nama; jedan će nam tobolac biti svema;“

15. sine moj, ne idi na put s njima, čuvaj nogu svoju od staze njihove. 16. Jer nogama svojim trče na zlo i hite da prolivaju krv. 17. Jer se uzalud razapinje mreža na oči svakoj ptici; 18. a oni vrebaju svoju krv i zasedaju svojoj duši. 19. Takvi su putevi svih lakomih na dobitak, koji uzima dušu svojim gospodarima. 20. Premudrost viče na polju, na ulicama pušta glas svoj;

Svetogorski asketa objašnjava kako upornost u izgovaranju Hristovog imena u srcu i usnama može nadvladati i satanu i približiti nas veri, čak i kada ne razumemo svaku reč koju izgovaramo.

Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.

Svetogorski podvižnik učio je da se blagodat ne spušta samo u hramu – već i tamo gde porodica zajedno deli obrok.

Kada reči i dela deluju nemoćno, jedna jednostavna praksa u pravoslavlju pokazuje koliko je ljubav i molitva moćna u borbi za spasenje i mir onih do kojih nam je stalo.