„LJUDI, O OVOME VAM NIKO NE PRIČA!“ Balkanac iskreno o surovom životu u Nemačkoj: Zarađujem 2.700 evra, a na nuli sam i TETKA MI TRAŽI MLADU PO SELIMA!

Nemačka je decenijama za mnoge Hrvate bila simbol sigurnosti i bolje zarade. Hiljade su odlazile trbuhom za hlebom, verujući da ih tamo čeka stabilniji i dostojanstveniji život. Prema podacima Središnjeg registra stranaca iz januara 2026. godine, u Nemačkoj danas živi 414.555 osoba sa hrvatskim državljanstvom. Kada se tome dodaju i oni sa hrvatskim poreklom ili dvojnim državljanstvom, procene govore o skoro pola miliona ljudi. Hrvati su tako među najbrojnijim strancima i zauzimaju deveto mesto po brojnosti.

Godinama su hrvatski radnici nalazili posao u industriji, zdravstvu i IT sektoru, ali trendovi se menjaju. Nemački statistički ured beleži da je prošle godine zemlju napustilo više od 20.000 hrvatskih državljana, što je 11.000 više nego što ih se doselilo. Jedni se vraćaju u Hrvatsku, drugi odlaze dalje, a treći tek razmišljaju o povratku.

O realnosti života u Nemačkoj sve se češće govori bez ulepšavanja. Na Fejsbuk stranici Balkanci u Nemačkoj jedan Hrvat koji već četiri godine radi u toj zemlji otvoreno je opisao svoje iskustvo.

– Radim u Nemačkoj već četiri godine i moram reći nešto što retko ko priznaje naglas. Svi pričaju da je ovde med i mleko, a realnost je daleko prizemnija. Imam oko 2.700 € neto, što u Hrvatskoj zvuči kao jackpot. Ali kada sve sabereš, stan, režije, osiguranje, gorivo, hranu, sitnice, na kraju meseca pogledaš stanje i pitaš se: moguće da sam opet skoro na nuli? Nije da se loše živi, ali luksuz koji ljudi zamišljaju nije prisutan. Radiš, plaćaš račune, kupiš šta treba, i mesec prođe brže nego što kažeš keks. Najveći šok je bio kada sam shvatio da živim urednije i stabilnije nego kod kuće, ali ne nužno bogatije. Sve je skuplje, pa i greške koštaju više.

Još više ga muči privatni život.

– Posao te samelje. Radiš, dođeš kući umoran, vikendom obaviš kupovinu, opereš veš, pospremiš stan i ponovo je ponedeljak. I tako u krug. Ne možeš normalno da se socijalizuješ, upoznaš ljude, a kamoli da nađeš partnerku. Došao sam u fazu da imam godine za ženidbu, a život mi se sveo na posao i stan.

Dodaje da nema ni gde ni kako nekoga da upozna. Na poslu radi, u teretani su svi sa slušalicama, a u gradu svako gleda svoja posla.

– Razmišljam je li normalno da čovek u tridesetima razmišlja o ženidbi, a nema priliku upoznati nekoga jer stalno radi. Najluđe je što su mi tetka i ujak već krenuli po selima u Slavoniji da traže devojku za mene. Kažu: „Sinko, samo radiš, proći će ti život.“ Prvo sam se smejao, a onda me malo i pogodilo jer možda su u pravu.

Njegova poruka je jasna. Nemačka pruža red, sigurnost i stabilnost, ali traži visoku cenu.

– Shvatiš da si finansijski stabilan, ali privatno stagniraš. Ne kažem da je loše, daleko od toga, ali mašina rada dovela me je do situacije da imam posao, stan, papire, a nemam partnerku, nemam društveni život kakav sam imao kod kuće i sve više živim po rasporedu, a ne po osećaju.

Pitao je i druge da li dele isto iskustvo.

– Zanima me, bez uljepšavanja: da li još neko u Nemačkoj ima situaciju da mu je posao sređen, život stabilan, a privatni život stoji jer jednostavno nema kad ni gde upoznati nekoga? Da li vas je sustigao ovaj nemački tempo rada i kapitalizam, ili sam ja jedini u začaranom krugu?

Reakcije su bile podeljene. Jedni poručuju da se i u Hrvatskoj radi, ali za manje novca i prava. Drugi smatraju da ko želi, može da organizuje život bilo gde. Ima i onih koji se potpuno pronalaze u njegovoj priči i tvrde da se čovek vrti u krug između kirije, računa i posla.

„>

Pogledaj galeriju

Shutterstock/anatoliy_gleb