KADA BI ŽENE OVO ZNALE, SVAKI DOM BI BIO PUN BLAGODATI: Reči starca Pajsija Svetogorca koje bi svaka porodica trebalo da čuje

Kuhinja miriše na hleb, ali u mnogim domovima nešto ipak nedostaje. Porodice sede za istim stolom, a misli su im rasute; dani su ispunjeni obavezama, ali praznina ostaje. Problem nije u tome što nemamo dovoljno, već u tome što ono što imamo retko prinosimo Bogu. A rešenje, tiho i nenametljivo, nudi jedna pouka starca sa Svete gore – pouka koja ne traži posebne uslove, već budno srce.

– Kada domaćica, dok obavlja kućne poslove, izgovara molitvu, sve se osvećuje: ne osvećuje se samo sama hrana već se osvećuju i oni koji je jedu. Neka molitva uvek bude na našim usnama, kako bi sve u našim životima bilo osvećeno: i naša porodica i hleb za naše bližnje – govorio je starac Pajsije Svetogorac.

U tim jednostavnim rečima sabrana je suština pravoslavnog doma. Molitva ne pripada samo hramu; ona osvećuje i kuhinju, i trpezu, i ruke koje rade. Hleb spremljen uz prizivanje imena Božjeg postaje više od obroka – postaje blagoslov koji dotiče sve ukućane.

Zato izlaz iz rasutosti i unutrašnje hladnoće ne počinje velikim podvizima, već tihom molitvom u svakodnevici. Kada se ime Božje izgovara nad poslom i nad hlebom, dom prestaje da bude samo mesto stanovanja i postaje mala crkva – prostor u kojem se običan dan preobražava u susret sa večnim.

Čitanje Jevanđelja za petak siropusne sedmice

Na 6. času

Knjiga proroka Zaharije (8,7-17)

7. Ovako veli Gospod nad vojskama: „Evo, ja ću izbaviti svoj narod iz zemlje istočne i zemlje zapadne. 8. I dovešću ih, i oni će nastavati usred Jerusalima, i biće mi narod i ja ću im biti Bog, istinom i pravdom.” 9. Ovako veli Gospod nad vojskama: „Neka vam se ukrepe ruke koji slušate u ovo vreme ove reči iz usta proročkih od dana kad se osnova dom Gospoda nad vojskama da se sazida crkva.

10. Jer pre tih dana ne beše plate ni za čoveka ni za živinče, niti beše mira od neprijatelja ni onome koji odlažaše ni onome koji dolažaše i pustih sve ljude jednoga na drugoga. 11. A sada neću biti kao pre ostatku toga naroda”, govori Gospod nad vojskama. 12. „nego će usev biti miran, vinova će loza nositi plod svoj, i zemlja će rađati rod svoj, i nebo će davati rosu svoju; i sve ću to dati u našsledstvo ostatku toga naroda. 13. I kao što bejaste uklin među narodima, dome Judin i dome Izrailjev, tako ću vas izbaviti te ćete biti blagoslov; ne boj te se, neka vam se okrepe ruke.”

14. Jer ovako veli Gospod nad vojskama: „Kao što vam namislih zlo učiniti, kad me razgneviše oci vaši”, veli Gospod nad vojskama, „i ne raskajah se, 15. Tako opet u ove dane namislih da dobro činim Jerusalimu i domu Judinu; ne bojte se. 16. Ovo je što treba da činite: govorite istinu jedan drugom, sudite pravo i mirno na vratima svojim; 17. I ne mislite jedan drugome zlo u srcu svom, i ne ljubite krive zakletve, jer na sve to mrzim”, govori Gospod.

Na večernji

Knjiga proroka Zaharije (8,9-23)

9. Ovako veli Gospod nad vojskama: „Neka vam se ukrepe ruke koji slušate u ovo vreme ove reči iz usta proročkih od dana kad se osnova dom Gospoda nad vojskama da se sazida crkva. 10. Jer pre tih dana ne beše plate ni za čoveka ni za živinče, niti beše mira od neprijatelja ni onome koji odlažaše ni onome koji dolažaše i pustih sve ljude jednoga na drugoga. 11. A sada neću biti kao pre ostatku toga naroda”, govori Gospod nad vojskama.

12. „nego će usev biti miran, vinova će loza nositi plod svoj, i zemlja će rađati rod svoj, i nebo će davati rosu svoju; i sve ću to dati u našsledstvo ostatku toga naroda. 13. I kao što bejaste uklin među narodima, dome Judin i dome Izrailjev, tako ću vas izbaviti te ćete biti blagoslov; ne boj te se, neka vam se okrepe ruke.” 14. Jer ovako veli Gospod nad vojskama: „Kao što vam namislih zlo učiniti, kad me razgneviše oci vaši”, veli Gospod nad vojskama, „i ne raskajah se,

15. Tako opet u ove dane namislih da dobro činim Jerusalimu i domu Judinu; ne bojte se. 16. Ovo je što treba da činite: govorite istinu jedan drugom, sudite pravo i mirno na vratima svojim; 17. I ne mislite jedan drugome zlo u srcu svom, i ne ljubite krive zakletve, jer na sve to mrzim”, govori Gospod. 18. Potom dođe mi reč Gospoda nad vojskama govoreći:

19. Ovako veli Gospod nad vojskama: „Post četvrtoga meseca, i post petoga i post sedmoga i post desetoga obratiće se domu Judinu u radost i veselje i u praznike vesele; ali ljubite istinu i mir.” 20. Ovako veli Gospod nad vojskama: „Još će dolaziti narodi i stanovnici mnogih gradova; 21. dolaziće stanovnici jednoga u drugi govoreći: ‘Hajdemo da se molimo Gospodu i da tražimo Gospoda nad vojskama; idem i ja.‘”

22. Tako će doći mnogi narodi i silni narodi da traže Gospoda nad vojskama u Jerusalimu i da se mole Gospodu. 23. Ovako veli Gospod nad vojskama: „U to će vreme deset ljudi od svih jezika narodnih uhvatiti jednoga Judejca za skut govoreći: „Idemo s vama, jer čujemo da je Bog s vama.”

Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.

Svetogorski asketa objašnjava kako upornost u izgovaranju Hristovog imena u srcu i usnama može nadvladati i satanu i približiti nas veri, čak i kada ne razumemo svaku reč koju izgovaramo.

Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.

Reči svetogorskog starca razotkrivaju skriveni smisao bolesti i patnje i nude odgovor koji menja pogled na život, veru i ličnu borbu.