Snežana Milković nikada nije zaboravila trenutke kada je bolest zakucala na vrata njenog života. U 46. godini, kada je bila na 39. mestu liste čekanja za operaciju, osećala je očaj. U svom srcu znala je da se može obratiti patrijarhu Pavlu – svom voljenom „deda Popi“, koji je u njenoj porodici bio više od crkvenog poglavara. Ali tada on nije reagovao onako kako bi mnogi očekivali.
Zamolila ga je da joj pomogne oko ubrzavanja poziva u bolnicu gde je trebalo da bude operisana, ali on to nije učinio.
Trenutak očaja i neizvesnosti
„Bila sam očajna. Sad, kad o tome razmišljam, shvatam da je to značilo – Pavle ne može da ti pomogne, a patrijarh mora da vodi račun o svom ugledu i ne može da se bavi ‘vezama’. Ako bi intervenisao, na rang listi iza mene ne bi ostali samo oni koji su se ugurali preko veze već i oni koji su kao ja strpljivo čekali. Zar ne bismo onda bili isti kao ovi prvi?“ piše unuka Dušana Stojčevića, brata patrijarha Pavla, pa samim tim i njegova unuka Snežana Milković, navodi izdavač knjige „Ethos“.
Lečenje „kao na krilima“
Ipak, priča otkriva dublju istinu – lekciju o veri i strpljenju koju je patrijarh Pavle nenametljivo preneo. Nakon razgovora sa „dedom Popom“, lečenje i oporavak krenuli su „kao na krilima“. Operacija je uspešno izvedena, a ozdravljenje je sledilo prirodno.
Tajna molitva deda Pope
Tek kada je patrijarh ležao u bolnici, saznala je šta se zaista događalo u tišini njegovog srca. Gospođa Milosava, koja je redovno prisustvovala liturgijama koje je služio patrijarh Pavle, prenela joj je njegove reči:
„Svjatješi te je često pominjao. Kada si se razbolela, posle liturgije, kada bi svi otišli, rekao bi mi: ‘Ostani da se pomolimo za Snežanu.’“
U tom trenutku, na putu kući, plakala je – ne od tuge, već od spoznaje da pomoć dolazi u različitim oblicima. „U prvi mah, izgledalo je da neće da mi pomogne, intervenišući kod ljudi za bržu operaciju. On je ‘intervenisao’ kod Boga. Nije ga brinulo što ja to ne znam – Gospod je znao.“
Duh, toplina i lekcija za život
Knjiga Snežane Milković, kako ističe izdavač „Ethos“, „povlači duh i dah onoga o kome piše“. Patrijarh, kada je ulazio u porodicu, ostavljao je crkveni položaj po strani i postajao ‘deda Popa’. Kroz lične anegdote, knjiga otkriva njegovu toplinu, smernost i poučnost, ali i univerzalnu poruku: svi moramo dati više od onoga što mislimo da možemo.
U vremenu kada su heroji retki, priča unuke patrijarha Pavla podseća da istinska snaga leži u molitvi, strpljenju i tihoj veri koja ne traži priznanje. Crkvenog čoveka kakav je Pavle, zapisuje „Ethos“, nemamo još od Svetog Save.
BONUS VIDEO
Na liturgiji u Patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona, blaženopočivši patrijarh srpski je podsetio da molitva za upokojene nije samo tuga, već i izraz ljubavi, nade i duhovnog zajedništva koje traje kroz vekove.
Patrijarh Pavle je verovao da je dobro da molitve čitamo, a ne da ih izgovaramo napamet, jer ćemo tako lako odlutati u mislima.
Jednostavnost patrijarha Pavla bila je zadivljujuća – putovao je gradskim prevozom, nosio stare cipele koje je sam krpio, a iznad svega je čuvao čistoću duha, blagost i mudrost.
Otac s bolesnim detetom, Albanac, prišao je tadašnjem vladici raško-prizrenskog, potonjem patrijarhu srpskom, da zatraži blagoslov.
POGLEDAJTE JOŠ:
LIL – ZVEZDA: Zvezda promašila dva zicera!
Učena utišao Lil u nadoknadi!
„OVO JE TUŽNO“: Tramp prokomentarisao hapšenje princa Endrua, pa poslao jaku poruku