EVO KAKO POSTE PRAVOSLAVCI, KAKO KATOLICI, A KAKO MUSLIMANI: Veliki post, Korizma i Ramazan ove godine počinju skoro u isto vreme

Druga polovina februara 2026. biće u verskim krugovima upamćen po preklapanju – skoro istovremeno se na horizontima hrišćanskih i islamskih verskih zajednica pojavljuju tri velike prakse posta. Za katoličke vernike korizma počela je 18. februara, danom koji označava početak vremena molitve i uzdržljivosti pred Vaskrs, dok je prvi dan Ramazana za muslimane usledio narednog dana, 19. februara, otvarajući mesec uzdržavanja od zore do zalaska sunca i intenzivnu molitvu. U isto vreme, pravoslavni hrišćani pripremaju se za svoj Veliki post, koji ove godine počinje 23. februara, ali čitava atmosfera posta i duhovne refleksije već se oseća uoči tog datuma.

Post nije samo odricanje od hrane – on je dijalog sa sobom, svetom i s Bogom. U pravoslavlju, katoličanstvu i islamu ovaj čin zauzima centralno mesto u verskom životu, ali svaki od ovih puteva svetih ritmova ima svoja pravila i svoju težinu. Ipak, prava sličnost koja spaja ove tradicije nije u broju dana bez hleba — već u težnji da se oživi duhovna svest, disciplina i milosrđe.

Veliki post, Korizma i Ramazan su pokretni postovi, pa ovaj neobičan kalendarski susret tri velika verska posta pruža priliku da se kroz konkretne primere i običaje bolje razume kako različite tradicije gledaju na ritual uzdržavanja, molitve i preispitivanja.

Jedan dan posta – kako to izgleda u praksi

Pravoslavci

Kalendar Pravoslavne crkve propisuje četiri duža posta (Božićni, Vaskršnji, Petrovski i Gospojinski), kao i svaku sredu i petak, izuzev u trapavim sedmicama.

Jedan dan Velikog posta:

Jutro: Buđenje uz molitvu; doručak je najčešće skroman, npr. ovsena kaša sa voćem ili povrće kuvano na vodi. Nema mleka, jaja, mesa, a ponekad ni ulja ili ribe, u zavisnosti od dana.

U tok dana: Rad i molitva; uobičajeni međuobroci su voće, orašasti plodovi, hleb. Strogi post može izostaviti i vino i ulje.

Veče: Posni ručak ili večera – kuvano povrće, pasulj, leblebije, hleb; obroci na ulju eventualno petkom ili subotom ako to pravoslavni kalendar dopušta. Post uključuje i važan duhovni segment: izbegavanje svadljivosti, negativnih misli i pohlepe.

Katolici

Katolički vernici poste na Čistu sredu (Pepelnicu) i svaki petak u toku korizme koja traje od Pepelnice pa narednih 40 dana do Velikog četvrtka. Ostali dani korizme nisu strogo propisani za post, ali tradicionalno vernici često uzdrže i od drugih užitaka ili navika poput slatkiša ili društvenih mreža kao deo duhovne discipline. Takođe, poste i na Veliki petak.

Jedan dan Korizme (petak):

Jutro: Doručak može biti manji obrok, ali bez mesa. Mleko, jaja i riba su dozvoljeni.

U toku dana: Obroci su jednostavni; glavni obrok je uveče ili srednji, uz moguću užinu. Naglasak je na umerenosti, a ne na potpnoj apstinenciji.

Veče: Posna večera može uključivati ribu, povrće, hleb i voće. Fokus je na pokori srca i solidarnosti s gladnima.

Muslimani

U islamu postoji samo jedan obavezni post – Ramazan koji traje 29 dana. Vernici mogu dobrovoljno da se pridržavaju posta šest dana u mesecu Ševalu nakon Ramazana. Ovaj dobrovoljni post smatra se posebno vrednim – prema predaji Poslanika, ko postio Ramazan pa nastavi sa šest dana posta u Ševalu, imaće nagradu kao da je postio celu godinu. Takođe, dobrovoljno mogu da poste «Beli dani» svakog islamskog meseca.

Jedan dan Ramazana:

Pre zore (Suhoor): Doručak pre svitanja je obavezan i bogat hranljivim namirnicama — integralne žitarice, jaja, mleko, voće, voda.

U toku dana: Od zore do zalaska sunca nema jela, pića, ni telesnih užitaka. Tokom dana vernici rade i mole se; često čitaju Kur’an i praktikuju dobrotvorne akcije.

Posle zalaska sunca (Iftar): Obrok započinje datuljama i vodom, zatim se jede supa, meso, povrće, pirinač ili hleb, i voće za desert. Veče uključuje molitve i dodatne dobrotvorne aktivnosti.

Ovaj susret Velikog posta, Korizme i Ramazana u februaru 2026. pokazuje koliko različite tradicije, iako sa svojim pravilima i praksama, teže istim vrednostima: samokontroli, duhovnoj refleksiji i brizi za bližnje. Bez obzira na to da li se dan provodi uz skroman posni obrok, uzdržavanje od mesa ili post od zore do zalaska sunca, svaki čin posta predstavlja put ka unutrašnjem miru, disciplinovanju tela i srca i približavanju Bogu. Ovo kalendarsko preklapanje pruža priliku da se kroz svakodnevne prakse bolje razumeju univerzalni motivi posta i bogatstvo verskih tradicija koje ih neguju.

Kroz tumačenje jevanđelske priče o cariniku i fariseju, sveštenik Sabornog hrama u Baru pozvao je verni narod da se pripremi za uzdržanje u srcu, a ne samo u spoljašnjim oblicima.

Na liturgiji u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Mladenovcu, mitropolit šumadijski govorio o borbi sa strastima, smislu posta i pokajanju kao ličnom preokretu, a ne spoljašnjoj navici.

Sa liturgijskog sabranja na Sretenje u Podgorici upućena je jasna poruka o odgovornosti, pokajanju i delima koja ostaju zapisana, ne pred ljudima, već pred Bogom, kao priprema za post koji traži više od forme i navike.

Predsednik Vrhovnog saveta Islamske zajednice u Srbiji poručuje da su post i ibadeti ključ bogobojaznosti i zajedništva među muslimanima.