MUČITELJA KOJI JE TRAŽIO NJENO TELO STIGLA JE KAZNA BOŽJA: Danas slavimo Svetu mučenicu Agatiju

Srpska pravoslavna crkva 18. februara slavi Svetu mučenicu Agatiju.

Rodila se u sicilijanskom gradu Palermu od roditelja blagorodnih i imućnih. Kada je car Dekije pokrenuo gonjenje hrišćana, i Sveta Agatija je uhvaćena i izvedena na sud pred sudiju Kvintijana.

Kada je sudija video koliko je lepa, poželeo je da mu ona bude žena. Kada joj je on to predložio, Agatija ju je odgovorila da je ona nevesta Hristova, i da ne može biti neverna svome obručniku. Sudija je stavi na teške muke.

Agatija je prebijena, izrugivana, uz drvo vezivana i tučena do krvi.

Potom je sudija ponovo od nje tražio da se odrekne Isusa Hrista, i da tako izbegne dalje muke, na što mu je odgovorila:

„Ove muke meni su vrlo korisne, kao što pšenica ne može doći u žitnice pre nego se očisti od pleve, tako ni duša moja ne može ući u raj, ako telo moje najpre ne bude sokrušeno mukama“.

Tada mučitelj naredi te joj se odseku grudi, pa je onda bace u tamnicu.

U tamnici joj se javio Sveti apostol Petar i povrati joj i zdravlje i telesnu snagu.

Ponovo je izvedena na mučenje, i ponovo bačena u tamnicu gde se i upokojila 251. godine u gradu Katani.

„Po smrti Agatinoj njen mučitelj Kvitijan pođe da zagrabi imanje njeno. No usput se razbesne konji pod njim i pod vojnicima, te ga svega izgrizu po licu, svale na zemlju i istopotaju nogama namrtvo. Tako ga ubrzo postiže kazna Božja za divlji zločin nad svetom Agatijom“, piše u žitijama.

Tropar – Sveta mučenica Agatija (glas 4):

Ovčica Tvoja Isuse, Agatija, zove silnim glasom: „Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe.“ Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.

Sveta Tatijana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka.

Kada je na dan pogreba svog muža Ksenija obukla njegovu odeću i tako krenula u pogrebnu povorku, rodbina i njeni prijatelji pomislili su da joj je smrt Andreja Fjodoroviča pomračila razum.

Ovi svetitelji nisu bili braća po krvi, ali su bili braća po duhu.

Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.